Драг се драгој на рамо наслоња,
А ја јадан ни на кога немам,
Веће главом на зелену траву.
Ако Бог да и срећа од Бога,
Ја ћу себе добавити драгу, 5
И ја ћу се мојој наслонити
И панути на криоце главом;
Метнућу јој руке у њедарца,
Пољубит' је међу очи црне.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 216.
