И када

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Владимир Васић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Да л' ме...
Писац: Владимир Васић


Владимир Васић.jpeg

Да л' ме...


И када сунце греје
И када сунце зађе,
Увек се душа моја
Са душом твојом нађе.

И када нојца мине
И зора кад заруди,
Увек ме сенка твоја
Из тихог санка буди.

И усред тамне ноћи
И усред белог дана,
Грли те душа моја,
А срећом уздрхтана.

Ох, ал' се често сећам
На вече оно тио,
У твојем загрљају
Како сам срећан био.

И од то доба више
Не сневам о том рају,
Но молим Бога да сам
У твојем загрљају.

И од то доба, увек,
Кадгод се Богу молим,
Кунем се да те љубим,
Да тебе само волим!

У Ерфурту 1864.


Напомена[уреди]

Објављено у књизи Песме, стр. 57-58. и у часописау "Даница", 1864, стр. 149-150.

Извори[уреди]

  • Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 69.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 155 година.