И ОПЕТ ЈЕ...
И опет је подигнута
Богомоља вере моје,
У њој душа свећениче
Све љубавне песме поје.
Питом голуб — слатка нада
Слађаним ми гуче гуком,
А срећа ми чело кити
Завидљивом, нежном руком.
Светли зраци чистог миља
Млађана ми недра грију,
Чедне тице благовања
Око мене песме вију.
Не знам што ћу од радости,
Не знам што ћу од милоте:
Опијено срце младо
Из груди се мојих оте.
Отело се, искрало се
Па слађане песме пева,
Као зори златозрачној
Шаропера млада шева.
Песма се у цвеће ствара
Па онда се на ме слеће,
А ја брижно у венчиће
Шаровито плетем цвеће.
Још венчиће теби пружам,
Да ми с њима китиш власи,
Цвеће је за тебе, душо,
Млађана си, невеста си.
