И, висока је
Јела до неба, и!
Спуштила грање до земље,
Под њу ми драги болује,
Стара га мајка питује: 5
„Почуј ме, синко, почуј ме,
Туј ли се болес болује?“
— Туј, мајко, болес болујем,
Туј ћу ти, мајко, да умрем.
Кад умрем би л’ ме жалила? 10
„Како те неби жалила,
До гроба гласом тужила,
До века руке кршила,
До века црно носила!"
Певач и место записа
Певале Ката Благојевић и Борка Шопић (Липљан, 1947).
Референце
Извор
Миодраг А. Васиљевић: Југословенски музички фолклор књ. I, Народне мелодије које се певају на Космету, Просвета, Издавачко предузеће Србије, Београд, 1950., стр. 268.
