Источни сан
| Источни сан Писац: Душан Васиљев |
Поноћ зарива нокте у мозак
и чупа
дрхтеће делове душе,
која тоне у свој источни сан.
И у тој титанској борби са неком страшном силом
— чије присуство осећам само
као кад са куле, негде далеко, одзвања —
падам, а мо̏ра ме гони, гони.
И спас?
У крилу сања,
у тој чаробној шареној спони
два непозната и противна света.
О, неће доћи мироносице смирене
да ми уљем намажу тело
у цветању или у паду,
и залуд се мој поглед тражећи помера
са свих југова̂ и севера̂
и иде од истока ка западу.
И улазим све дубље у положај своје свести
и нема (не желим!) вере што гаси.
Прсте зарива поноћ у голу душу
и тело ми далеко носе
жути и бесни таласи.
И душа сама са болом што је мучи
немоћно клечи пред својим крстом.
Извор[уреди]
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 5, стр. 374.
|