Истекло је жарко сунце ћа иза горе

Истекло је жарко сунце ћа иза горе,
Обасјало младожењи бијеле дворе,
Пред дворе му коло игра, пјесне се поју,
Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже!
Ђе Јовану љуби воде у часе добре.
Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била!
У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’:
У њу ти је б’јело лице, ка’ цв’јет проћетан;
У њу су ти црне очи соколова чина;
У њу су ти б’јеле руке града вриједне. —
Када зачу млади Јово што му говоре,
Дваш је и триш млади јунак колом скочио
Од доброте драге љуби што је зачуо.