Бога моли момче нежењено,
Да се створи крај мора бисером.
Гди девојке на воду долазе;
Да га купе себи у недарца,
Да га нижу на зелену свилу, 5
Да га мећу себи под гроца,
Да он слуша, што која говори:
Говори ли свака о својему.
Говори ли драга и о њему.
Што молио, то му Бог и дао: 10
Створио се крај мора бисером,
Гди девојке на воду долазе,
Купиле га себи у недарца,
Низале га на зелену свилу,
Метале га себи под гроца, 15
Слушао је, шта која говори;
Говорила свака о својему,
Говорила драга и о њему.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 448-449.
Изабране народне пјесме II, женске, приредио Др. Никола Андрић, у Загребу, 1913, Тисак Краљ. земаљске тискаре., стр.25.
