Испросио Шестокриловићу,
испросио Шећерку дјевојку.
Дадоше је и не питаше је,
вјенчаше је и не казаше јој.
Кад је било у петак у подне, 5
ето ли ти ките и сватова.
Дјевојка се брата замолила
да он оде у лов у планину,
да ухвати тицу препелицу,
да сашије свилени јастучић, 10
чиме ће се заклињати сека.
То је братац једва дочекао
и он оде у лов у планину,
и ухвати тицу препелицу
па је заши у свилени јастук. 15
Узе млада тицу препелицу,
Па је метну себи под појасе.
Када су јој кницу постављали,
говорила лијепа дјевојка:
— Постављали и не постављали, 20
живо ми је чедо под појасом,
живо чедо Копчић Али-бега!
Поведоше кићени сватови,
поведоше Шећерку дјевојку.
Говорила лијепа дјевојка: 25
~ Водили ме и не водили ме,
живо ми је чедо под појасом,
зиво чедо Копчић Али-бега.
Ништа њојзи свати не говоре,
дадоше је Шестокриловићу. 30
Кад је била с бегом у одаји,
њојзи беже тихо говорио:
- Ђел’, дјевојко на бијелу руку!
Њему вели Шећерка дјевојка:
- Што ћу теби на бијелој руци? 35
Живо ми је чедо под појасом,
живо чедо Копчић Али-бега.
То је бегу врло тешко било,
кадији је брзо одлетио
да кадија отпусти дјевојку. 40
Кадија је умах отпустио
па је вјенча Копчић Али-бегу.
Дјевојка је тицу извадила
и тако је на пенџер спустила.
Када виђе Шестокриловићу, 45
удари се руком по кољену те
му чоха пуче на кољену:
— Вараше ме толики јунаци,
нико мене преварио није,
доли данас Шећерка дјевојка! 50
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 676-677.
