Испод село зелена ливада,
по њу шета Гроздана девојћа.
Угледа ју младо нежењено:
— Ао мајћо, какво добро видо:
пошетала Гроздана девојћа, 5
опасала обрисин тканице,
на тканице сјајно огледало.
М'лко појде па се поглеџује,
поглеџује, косу очешљује.
Певач, место записа и напомена
По казовању Мирославе Ранђеловић, неписмене сељанке из Бучума код Сврљига (65 год.) Забележио: Недељко Богдановић.
Референце
Извор
Недељко Богдановић: У градини струк босиљка, Градина број 5-6/1971, стр. 66.
