Има нана сал једно девојче,
Дође време њега да га дава.
Тој дочуја Стеве иза гору,
Купи свати, пође за девојку.
Росна трава, коњи по њум играв, 5
На уста ги модар пламен врца;
Гочи чукав, праови се дизав,
Зурле свирав, жалост докарујев.
Стеве иде за кћер јединицу!
Искочила девојкина мајка: 10
„Натраг, натраг, китени сватови,
Моја ћерка мртва болна лега;
Над главу ву китка цвеће стоји,
До главу ву жута свећа гори.“
