Имала мајка Ивана,
у цркву је га повела.
Одалек’ црква угледа,
ублизо врата затвори.
Говори мајка Ивану: 5
„Ти си ми сине гре’отан!“
„Гре’отан, мајко, па јако!
Кадано беше размирство,
размирство, гладна година,
живи се људи копају, 10
и ја три гроба ископа’:
у прво гроба девојку,
у друго гроба невесту,
у трећо гроба детенце.
Штото је била девојка, 15
тој ми је била сестрица,
штото је била невеста,
тој ми је била снајица,
штото је било детенце,
тој ми је било братанче." 20
Белешке
Религија је оставила видног трага на многим умотворинама из овог краја. Ова је песма, уз то, потресно сведочанство о некадашњим ратним страхотама, глади и помору.
Референце
Извор
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 16.
