Илија Смиљанић и Турци Удбињани

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Илија Смиљанић и Турци Удбињани

0001 Мала се чета подизала
0002 Од Котарах крваве крајине,
0003 Пред четом су три млади сердара,
0004 Три сердара сва три од Котарах,
0005 Ма најпрви Цмиљанић Илија,
0006 Удбинскоме лугу долазише,
0007 Ту је чета трудна починула,
0008 А у томе збора зађеднула.
0009 Говори Цмиљанић Илија:
0010 „Камо те Вуче и Стојане,
0011 Да л’ није у дружину друга
0012 Да отиде у Удбињу граду,
0013 Да уходи проз Удбињу куле,
0014 Не бисмо ли шићар заузели
0015 Ал’ посјекли од Турчина главу!?”
0016 Ко чујаше, чут’ се не смијаше,
0017 До јунака Цмиљанић Илије,
0018 Скочио од земље на ноге,
0019 Бачи се дору у рамена
0020 И обрну Пољу удбинскому.
0021 Говори тридес’ Котаранах:
0022 „Не, Илија, ако Бога знадеш!
0023 Знаш ли, Илија, што је пријед било
0024 Ка’ те Турци уфатише жива ─
0025 Бачише те у ледну тавницу,
0026 Ту си стоја три године данах,
0027 Па смо те ми благом откупили?!”
0028 За то сердар ни хабера нема,
0029 Но отиде у Удбини крвавој,
0030 Докле дође на удбинску лонџу.
0031 Ал’ ту коло ђевојаках нађе
0032 И у коло Хајкуна ђевојка ─
0033 Фина ли је, јад је задесио,
0034 Све је коло главом надвисила!
0035 Илија им божу помоћ вика,
0036 Ђевојке му помоћ прифатиле.
0037 Па је Илија шњима говорио:
0038 „А, тако ви, моје секе миле,
0039 Је ли хадет у вашу Удбињу,
0040 Како што је у нашу Крајину,
0041 Је ли тестир коло распучит’,
0042 Да уљезем да се поиграмо?”
0043 Говори му Мујагина Хајка:
0044 „Јест тестир, зашто није,
0045 Теке, Туре, да прикупиш руке”.
0046 Тадер скочи Цмиљанић Илија,
0047 И на Хајку коло распучио,
0048 За десне се уфатише руке,
0049 Па се играју сигре свакојаке.
0050 Стан’ да видиш Цмиљанић Илије,
0051 Хајкуну је руком дофатио,
0052 Под грлом је ђердан опучио.
0053 Хајкуна му је таде говорила:
0054 „Бог те убио, турска сератлијо,
0055 Тако јо’ Мухамеда свеца,
0056 Да ти знадеш чија је Хајкуна,
0057 Ти ме не би оком погледао,
0058 А некмоли руком дофатио ─
0059 Ја сам сека Мујовић Алије,
0060 Заручница Диздар-барјактара!”
0061 У ријечи што су говорили,
0062 Отуд дође старац Ћефан-ага
0063 На његова коња големога,
0064 Пала му је на облуку брада,
0065 Вјетар пуха те му шогу лула,
0066 У главу му зуба ђавољега.
0067 Кад погледа међу ђевојкама,
0068 Познаде Цмиљанић Илију,
0069 Па му је ријеч говорио:
0070 „А што си ту, Цмиљанић Илија,
0071 То ти није дадено сердару,
0072 Да се сиграш овђе с Туркињама,
0073 Но да радиш около јунаштва,
0074 Ја уграбиш од Турчина главу?!”
0075 Илија му ријеч говорио:
0076 „Јеси ли се, хаџо, помамио,
0077 Што ме данас крстиш без невоље?!
0078 Ово није Цмиљанић Илија,
0079 Но је ово од Кладуша Ало!”
0080 А Илији збори Ћефан-ага:
0081 „Прој’ се, Илија, таквије пословах!
0082 Што се данас турчиш без невоље?!
0083 Знаш ли, Илија, није давно било,
0084 Кад мене уфатисте жива,
0085 Бачисте ме у ледну тавницу,
0086 Ту стојах за седам годинах
0087 Док ме Турци благом откупише.
0088 Тадер ме јадна извадисте,
0089 Па ја сједох тамници пред врата
0090 Ти Илија испријека дође
0091 И донесе топуз у рукама,
0092 Удари ме у десну вилицу,
0093 Седам си ми поломио зуба?!
0094 Ако ли ми за то не вјерујеш,
0095 Ну погледа’ је ли ово истина!”
0096 Зину псето као вук од планине,
0097 Таде скочи из кола Илија,
0098 Стаде вика старца Ћефан-аге:
0099 „Ко је Турчин, ако Бога знате,
0100 На крмника Цмиљанић Илију!”
0101 Ка’ то чуше Удбињани Турци,
0102 Хитро Турци коње дофатише,
0103 Па се вију по Удбињу граду,
0104 А не знаду је ли истом истина.
0105 А Илија коња дофатио,
0106 А Хајкуни с коња бесједио:
0107 „Чу ли ме, Туркиња ђевојка,
0108 Моја поша у тебе остаде,
0109 Са’ те доћи Турци јаничари,
0110 Виђеће ти пошу у рукама,
0111 Турци моје бјелеге познају!”
0112 Таде млада на ноге скочила
0113 И сердару пошу додавала;
0114 Таде сердар уфати ђевојку,
0115 Бачије за собом на вранца,
0116 А побјеже пољем зеленијем.
0117 Ћерају га тридес’ Удбињанах,
0118 А најпрви Диздар-барјактаре,
0119 Сустиже Цмиљанић Илију.
0120 Но Илији говори ђевојка:
0121 „О, делијо, Цмиљанић Илија,
0122 Ка’ сам чула ђе говоре Турци
0123 Да си добри јунак на свијету,
0124 Чека’, удри Диздар-барјактара!”
0125 А таде се обрну Илија,
0126 Те припали сјајна џефердара
0127 И погоди Диздар-барјактара,
0128 Мртва га је земља дочекала,
0129 А побјеже пољем зеленијем.
0130 Ћерају га Турци Удбињани,
0131 Најпрви Мујовић Алија,
0132 Претече Цмиљанић Илију.
0133 А Илија га гледа џефердаром,
0134 Одиста га изгубит’ хоћаше,
0135 Но га не да Туркиња ђевојка:
0136 „Не, Илија, ако Бога знадеш,
0137 Немо’ убит’ Алију мојега,
0138 Но ти удри коња његовога ─
0139 Кад остане Турчин без коњика,
0140 На ногама гаирета нема!”
0141 А Илија пали џефердаром,
0142 Под Алијом обали коњика,
0143 Побјеже пољем зеленијем.
0144 Ћерају га тридест Удбињанах,
0145 Фрк Илију браћа сусретоше,
0146 Западоше на дно поља равна
0147 И мимо њих Илија пробјежа.
0148 Напуштише тридесет Тураках,
0149 И упалише тридес’ џефердарах,
0150 Обалише тридес’ Тураках,
0151 Узеше им главе и оружје
0152 И ондоле шемлак учинише
0153 То је било кад се чинило,
0154 Нама добро здравље и весеље!



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.