Из облак ми ситна роса роси,
Па пороси ајдуци јо гору.
Сви ајдуци барјаци завише,
Ајдук Ђура барјак не завива.
— Зави, Ђуро, крстата барјака, 5
Да не кисне свила и кадива.
— Нека кисне, пуста ги остала,
Имао сам девет мила брата,
Сви су девет под њег погинули,
Пише писмо и ја да погинем. 10
................................................
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 150.
