Из бир Хаџи-Бобина долафа
Ова пјесма се односи на Душана (Дурана) и Алексу (Алију) Радовиће, који су у Мостару издавали лист(џериде) Српски Вјесник, у ком је нападан Шантић и његови другови из листа Зоре и пјевачког друштва Гусала.
Е баш ти ја немам нимало игбала!
На мене се дигла велика авала:
Два дилбера, демек, биринџи јунака,
Из махале старе, Калханског сокака,
Два илума, џанум, што пишу џериде,
А што су им, бива, веома шефиде, -
Два дилбера, аман, Алија и Дуран,
Што напамет знаду ћитаб и куран,
На четири стране пушћали авазе,
Искупили, побро, паше и кавазе,
Па ти меџлиз држе и све што је горе
О Бир Хаџи-Боби подједнако зборе:
Да он, санким, нема дина ни имана
И своме Исламу да је од зијана;
Те ти ферман пишу на букадар стране,
Да се мене клоне сви што Ислам бране,
Јер Бир Хаџи-Бобо и сви му ахбаби,
Невјерни су бутум Пророку и Ћаби.
И вас меџлиз славни сложио се с давом
И кадије мудре заклимале главом.
Јадни Хаџи-Бобо, сада друге није,
Него сави лике, па хајде што прије
Бјежи дому своме, бјежи, носи браду!
Не излази више ни на царску џаду -
Замандали врата, па под јорган они
Легни, болан, јер те, ето, табор гони!
Помоћи ти неће Мека и Медина,
Ни длаке ти неће остат' од перчина,
Јер Бир Хаџи-Бобо и сви му ахбаби,
Невјерни су бутум Пророку и Ћаби.
О, Дуране мудри! О, фитнијо Але,
Кога бутум земље ћесарове фале,
Јаваш, мало, јаваш! Сеф сте у рачуну!
Узаман сте дигли таборе на буну,
Хаџи-Бобо нигда није од вас през'о,
Па да вам је калкан за небо привез'о!
И када би био одавде до Шама
Један голем дењиз од катрана сама,
Ви не бисте Бобу оцрњети могли,
Нити би вам јалан-записи помогли!
Јер у Бобе има тилсум без филáна,
Што би га, бива, брани од свакога хајвана,
Од рике и блеке, од поган-аваза,
Од фитније Але и Дуран-каваза.
Има Бобо тилсум што к'о мјесец сјаје -
А на чију свјетлост свако пашче лаје; -
Има Бобо образ што пред сваког смије,
Јер га никад подлост окаљала није;
Има Бобо срце велико а смјерно,
Пуно хака чистог, којим љуби вјерно
Свој народ и земљу, ове крше голе,
Од громова љутих што их ране боле...
А ви што имате? Један језик луди,
Који подлом лажју орловима суди,
Изнад црних врâнâ што високо лете
У свијетло сунце пуни снаге свете.
Ви, служећи, санким, Исламу и роду,
На млинове своје навраћасте воду -
Препунисте своје дубоке џериде
(А што су вам, бива, веома шефиде)
Именима славним све акребе ваше,
Од које се, џанум, сви каури плаше,
Јер да она није под пусатом била,
Данас не би било Мује ни Алила -
Сва би турска вјера у перишан, аман,
Од Неретве наше до Стамбола таман!
Фаљасте се тако, к'о баба о кози,
И пуне долафе писасте о слози;
А та братска слога испод вашег крова
Једнога нам дана вас шехер отрова -
И дост доста јектен за кику докопа,
Бој се љути заче без пушке и топа,
А муфтије наше мирно гладе браду
И сеире братски теферич у граду.
Ачколсум вам било! Е, баш сте јунаци!
Бедеми су ваши, ваши су барјаци, -
Напунисте, богме, прегрштима торбу,
Сад "отур ефендум", па кусајте чорбу!
Ал' слушајте само, што ћу вам још рећи:
Сад, када сте народ свој привели срећи
И кад му је добро сваким даном веће,
О, Дуране, Але, дајте му још среће!
Покажите роду, да нисте шефиде,
Скините му с врата те јалан-џериде.
Јер к'о што је хајван створио да пасе
Тако и вас Алах створи за џамбасе
И даде вам ферман и своје берате,
Да папире наше талумити знате,
Па хајдете тамо, куд вас Алах шаље,
На папире брзе, даље, од нас даље!
Јер џериде нису за те главе прâзнê,
Узаман сте ишли у мејтефе разне,
Ваш је мозак и сад као у јетима,
Та, магаре у Рим магаре из Рима, -
Јер, к'о што је хајван створио да пасе,
Тако и вас Алах створи за џамбасе,
Па онамо, џанум, куд вас Алах шаље,
На папире хитре, даље, од нас даље!
А сад, ејдовале, о наши јунаци,
У чијој су руци снага и барјаци!
Поздравите војску и акребу славну
И браните од зла Херцег-Босну равну!...
А ја иђем амо, да сједнем у хладу
Под бајамом старим на мехку серџаду,
Па да гледам сунце како с неба грије,
Како хладна вода из камена бије,
Докле бумбул-пјесма звони са свих страна
И бијели бехар мирише са грана.
А када вам опет Бобо на ум пане,
Да вам мало дође, да вам на реп стане,
Учините хабер, он се неће крити,
С чибуком у руци он ће хазур бити.