Изишла је звијездица Даница,
И будила Стевана јединца:
"Ајд' устани, Стеване једини,
Синоћ ти је бијела књига дошла,
Да ти идеш за цара на војску!" 5
Цикну, врисну, Стеване једини:
"Јао мени, моја мила мајко!
Ја не имам ниђе никог свога,
Само имам девет дјевојака!"
Најмлађа је тио говорила: 10
"Не бој ми се, Стеване једини,
Кроји мени све мушко одијело,
Мећи мени све пуцу до пуца,
Да не прође зелена јабука,
Да камо ли од јунака рука, 15
Па ја идем за тебе на војску!
Војевала девет годин' дана,
Нитко не зна, да је женска глава,
Док се није показала сама!
