Изгубљена кабаница

Изгубљена кабаница

Синоћ ми се ражљутила драга
И од мене затворила врата,
А ја више плаховите ћуди,
Те у врата чизмом ударио.
Ал’ не смије ни гледати драга, 5
Већ је бабо са прозора кара:
»Ко је, море, ко лупа у дворе?
Није вакта отворити врата!
Још да ми те знати и виђети,
Више бих ти сјутра говорио.« 10
Ја побјегох у друге сокаке,
Ту ми оста кабаница златна.

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 37-38.