Изгоре гора зелена
Изгоре гора зелена,
у њум се браћа делеше;
девет се браћа делеше,
десетог брата женише.
Најмладог брата пратише 5
најстару сестру да кани,
да кани сестру на свадбу.
„Да дођеш, сестро, на свадбу”.
„Не могу брате, не могу,
цела ми кућа на главу, 10
мушко ми дете на руке,
пуна ми трла сас овце,
т'нко ми платно на разбој,
но ће ти пратим Јанику,
Јанику, мому убаву. 15
Јанико, ћерко Јанико,
на свадбу, ћерко, отиди:
сас ујку, мори, Стојана
немој у оро да играш,
сас ујку, ћерко, Стојана 20
немој у песму да појеш”.
Јаника мајку не слуша,
Јаника, мома убава,
сас ујку у оро играла,
сас ујку песму појала, 25
сас ујку, море, Стојана.
„Ој море ујко Стојане,
не ли смо, ујко, родбина?”
„Јаниче, моме, убаво,
сугаре јаре гре нема, 30
длибока вода брод нема,
високо небо крај нема,
високо дрво лад нема,
убаво Јаниче род нема”.
Љубица Павловић, Врбово
