Извор вода извираше (ЦГ)

Извор: Викизворник


[Извор вода извираше]

Извор вода извираше,
испод краја ливаде,
ту ми беше Катица,
те ми воду враћа,
цвеће да навади; 5
отуд иде млад јунак,
на вранога коња,
он јој мећа жут дукат,
у воду јој пада:
„Узми, Като, жут дукат, 10
ти ћеш моја бити.”
„Нећу тебе ни дукат,
нећу твоја бити.”



Референце[уреди]

Напомена[уреди]

  • Број ЦГ 1909/38.
  • Неродимље код Урошевца.
  • Александар Вулић.
  • Косовско-мстохијске варијанте; Дена, бр. 147; Мокрањац, бр. 136; Елезовић. стр. 567; Бован, бр. 111, 236, ,143, 344, 569, 718, 1271.
  • (Ерл. рук. бр. 175)

Извор[уреди]

  • Српске народне умотворине са Косова и Метохије на страницама "Цариградског гласника", приредио Владимир Бован, Исток [тј.] Лепосавић : Дом културе "Свети Сава"-Хвосно, 2006, бр. песме. 215, стр. 81-82.