Извор вода извирала
испод пања шимширова,
бијелу пјену избацала
и у пјени шарен сандук,
у сандуку лијепа Мара. 5
Лијепа Мара проговара:
— Ко би мене отворио,
ја бих њему поклонила,
поклонила бијело лице,
бијело лице, црне очи, 10
нека би ме пољубио!
То зачуше Сарајлије,
самур ћурке продавали,
златне кључе саковали,
лијепу Мару отварали: 15
отвараше, не могоше,
заплакаше, па одоше.
То зачули Чајничани,
златне гривне продавали,
златне кључе саковали, 20
лијепу Мару отварали,
отвараше, отворише,
пољубише па одоше.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 725.
