Извор вода извирала,
За јавор се застављала,
За јавором бела пена,
А у пену бели сандук,
У сандуку лепа Мара, 5
Из сандука проговара:
„Ко би мене отворио,
Његова би љуба била!"
Пуче талас на све стране,
Што се туна догодило, 10
Сви кључари долазише
И да Мару отварају,
Ниједан је не отвори,
Само један црн Циганин,
Он је Мару отворио! 15
А кад виђе млада Мара:
„Јаох мене, јаох виче!
Ко ће мене љубит лице!
Да се нико наћ не мога,
Само они цри Циганин!“[1]20
