Извир вода извирала,
Шарен сандук избацила,
А у сандук лепа Мара,
Лепа Мара проговара:
„Кој ће мене да отвори, 5
Ја ћу њему љуба бити!“
То дочују два трговца,
Па сковаше златни кључи,
Отвараше, не могаше.
То дочуја црн Циганин, 10
Па набави китку кључи,
Па он стаде да отвара,
Отвараја, отворија.
Проговара лепа Мара:
„Мајко моја, мила мајко, 15
Донеси ми црни катран,
Да намажем бело лице,
Да га љуби црн Циганин,
Кад га љуби, да му смрди!
Сестре моје, миле сестре, 20
Донесите бело платно,
Да прекријем бело лице,
Кад га љуби црн Циганин,
Кад га љуби, да не види!“
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 265.
