Извештај 369. легионарске дивизије од 13.6.1943.
Извештај Оперативног одељења 369. пешадијске дивизије од 15. јуна 1943 команданту немачких трупа у НДХ о пробоју снага НОВЈ из окружења на Зеленгори и о узроцима пораза
Скраћенице:
ГР = Gebirgsregiment (брдски пук)
А. А. = Aufklärung Abteilung (извиђачки батаљон)
Iа = Оперативно одељење
Поверљиво
369 (ХРВ.) ПЕШ. ДИВ. Одељ. Iа, Аз. 9 Бр. 846/43. пов.
Див. ком. место, 15.6. 1943. К.Т.Б.2
Предмет: Борбени извештај III/ГР 369. III/ГР 370. и II/724. лов. пука.
КОМАНДАНТУ НЕМАЧКИХ ТРУПА У ХРВАТСКОЈ
Дивизија се налазила од 7.6. са Борбеном групом "Вертмилер" (А. А. 369, III/ГР 369. и 369. противтенк. лов. дивиз. без 1. чете) код Мрчин Клб. и Љубина (8 км јужно и југоисточно од Јелеча). У 22,30 часа дивизија је, посредством начелника штаба команданта немаћких трупа у Хрватској, а преко начелника Оперативног одељења дивизије, примила следећи задатак:
1) Десно крило 118. лов. див. ангажовано је у жестоким борбама са непријатељем у Милинклади (1001) и Озрену (1405), 1-ва групација СС-див. (делови 118. лов. див.) продрла је до Бошчија гл. (1710).
2) Потребно је да дивизија затвори међупростор између Милинкладе и Бошчије главе. У том смислу је неопходно да дивизија из рејона Врбнице наступа правцем кота 1089, кота 1529, Замрштен, кота 1576, избије у рејон Хрчаве и спречи сваки продор партизана у правцу запада.
Дивизија је изразила бојазан да ће у овоме, због слабих снага, успети, али је изјавила своју спремност да ће све учинити, због изузетно тешке ситуације, да изврши наређерње команданта немачких трупа у Хрватској.
У 22,30 часа командант немачких трупа у Хрватској је назвао телефоном команданта дивизије и указао му поново на хитност и важност задатка.
Борбена група "Вертмилер" (Wertmüller) одбацила је 8.6. жилавог непријатеља са коте 1380 и коте 1298 (1 км северозападно и 1 км западно од Врбнице), наступала је у поподневним часовима преко коте 1089 и коте 1529, али није успала да одбаци жилавог непријатеља са гребена. У ноћи се повукла на коту 1089. III/369. ГР (без 11. чете) је због недостатка носача и товарне стоке упућен 8. 6, ради допремања хране и муниције за Борбену групу "Вертмилер", од Јелеча до Врбнице, да би у Врбници образовао базу за снабдевање.
Дивизија процењује ситуацију на следећи начин:
Јаким партизанским деловима је успело да се пробију из обруча у правцу запада, са циљем да се преко Врбнице пробију даље према северу. Изгледа да се дивизија сударила са најистуренијим деловима непријатеља. Могућа је и варијанта да непријатељ у рејону коте 1529 и коте 1871, које такође држи у својим рукама, образује фронт ради заштите бока са правца севера, да би на тај начин обезбедио услове за продор и пробој нових снага из обруча у правцу запада према Калиновику. Продор са Групом "Вертмилер" преко коте 1529 изгледа да више није могућ, пошто непријатељ на гребену широком 1 км поседује веома јаке положаје. Према томе, напад на коту 1529 без артиљеријске подршке нема никакве сврхе. На овај терен се не може привући артиљерија. Постоји само могућност да се непријатељ веже за коту 1529, да би се спречио његов продор преко Врбнице у правцу севера. Било би даље такође потребно да се даље према западу образује што јача борбена група, која би наступала према југу и, без обзира на непријатељске снаге, које би продирале према западу, заузела положаје у рејону кота 1956 и 1622.
На овај начин је могуће формирати јаку ударну групу, јер пут од Калиновика према коти 1441, до саме коте 1361 (северо-западно) дозвољава прилаз аутотранспорту. На тај начин би већ на дан 9.6. имали јаку ударну групу, док би за марш од Јелеча до Балиновца било потребно минимум 8 часова, па би због тога јединице тек у подне 10.6. приспеле уморне ради продужења даљег напада према југу.
Дивизија је одлучила да са Групом "Вертмилер" блокира линију кота 1089 — 1298 према северу, да од III/369. ГР и III/370 ГР, који је извучен из Групе "Вертмилер", формира Борбену групу "Хене" [H ö hne] и упути је правцем северно од Врбнице — Липовац — Балиновац — Сремашка лука ради предузимања напада на коту 1622, а са делом снага 369. пука, који ће ауто-транспортом бити упућен правцем Калиновик — кота 1441 (12 км југоисточно од Калиновика), нападне Видеж и коту 1914, да би 9. 6, након претпотчињавања Борбене групе "Хене" Борбеној групи "Фишер" (Fischer) у рејону Видеж, кота 1914, кота 1622, имала јаку ударну групацију у том рејону за даље операције.
Командант дивизије саопштио је своју намеру у 21,30 час ла команданта немачких трупа у Хрватској; командант немачких трупа у Хрватској изразио је своју сагласност са овим планом. Дивизија је телефоном издала одговарајућа наређења командантима ГР 369. и 369. противтенк. лов. див.[изиона] као и Групи "Хене".
На дан 9.6. у 11,00 часова, начелник штаба саопштио је ла дивизије да командант Југоистока не дозвољава цепање снага ради напада на непријатељске делове који су се пробили, већ жели што 'скорије' затварање обруча. Зато Борбена група "Фишер" треба директно да пређе у наступање, без икаквих претходних покрета и да са планиране концентрацијске просторије у рејону кота 1441, Сремашка лука пређе у напад према југоистоку ради затварања обруча у рејону коте 1576. ла дивизије је одговорило да дивизија не намерава да врши ма какве даље покрете. Покрет преко Калиновика имао би само сврху да се што је могуће пре створи јака групација у рејону Видеж, кота 1622, где се на други начин не можа доспети. Начелник штаба је изразио своју сагласност са плановима дивизије.
У току целога дана 9.6. примећени су покрети непријатеља од М. Кошута према коти 1529. Са Групом "Хене" у току целога дана, и поред доделе радио-средстава, није постојала веза. Пошто се са командног места Борбене групе "Фишер" (кота 1441, 12 км југоисточрио од Калиновика) чуо ехо борбе са општег правца источно од Видежа, командант Борбене група "Фишер" добио је задатак да што је могуће пре упути II/ГР 369. пука и да још у току 9.6. заузме коту 1863, да би на тај начин пружио одговарајућу помоћ Борбеној Групи "Хене", која се налази у тешкој ситуацији. У 19,00 часова добијен је радиограм од Борбене групе "Хене" преко 369. противтенков. лов. дивиз., у коме се каже, да је Група "Хене", након огорчених борби против јаког непријатеља, успела да око 17,00 часова заузме коту 1642.
У 22,00 часа 369. противтенк. дивиз. јавља да је у његов рејон приспео рањени подофицир III/369. са извештајем, да је II/369. око 17,00 часова заузео вис 1642, да је након тога нападнут од јаких непријатељских снага и да је разбијен. Рањени подофицир је меду последњима напустио вис.
У 23,00 часа командант 369. ГР (потпуковник Фишер) авља:
"III/369. је у 16,42 часова у борби против јаког непријатеља заузео вис 1642". Непријатељ је отворио јаку концентричну ватру са свих страна из тешких минобацача и митраљеза на III/369, и након тога напао батаљон врло јаким снагама. Батаљон је био принуђен да се повуче на Балиновац. III/370. налазио се као резерва у време борбе III/369. на Балиновцу, ангажујући 11. чету ради обезбеђења бока на коти 1592. Пошто је ситуацрја била све критичнија, мајор Хене је наредио да III/370, без 11. чете, пређе на коту 1642. III/370. налазио се у наступању за време повлачења III/369, кога је, и поред личног ангажовања мајора Хенеа и његових официра, ухватила паника, па је и III/370. подлегао психози повлачења.
Командантима и официрима III/369. и III/370. успело је да у рејону Балиновца поново среде јединице и да заузму положаје.
Дивизија је стекла утисак да је Група "Хене" затајила у борби. Командант дивизије је Групи "Хене" послао следећи радиограм: "Огорчени смо ради неизвршавања задатака Борбене групе "Хене" у рејону коте 1642. Очекујем да ће борбена група у свитање дана поново заузети коту 1642."
Борбена група "Фишер" са 1/369. заузела је око 22,00 часа Оштри кук (2 км западно од Видсжа), извиђачки делови су се на-лазили испред коте 1863. Дивизија је наредила за 10.6. да Борбена група "Фишер" изврши напад на Видеж и коту 1914, а Група "Хене" на коту 1642. II/369. ући ће у састав борбене групе "Фишер", пребацивши се ауто-транспортом преко Калиновика према коти 1442, да би се обезбедиле довољне снаге ради концентричног напада у правцу југоистока.
На дан 10.6. у 7,00 часова јављено је да је Борбена група "Хене", савлађујући жилав непријатељски отпор, продрла у шуму Баван и налази се у наступању на вис 1642. У 5,30 часова заузете су коте 1696 и 1863 а у 8,30 часова кота 1914, наилазећи на слабији непријатељски отпор.
Извештаји добијени од Борбене групе "Фишер" о удаљеном еху борбе са правца севера говоре о томе да је непријатељ одбио напад Групе "Хене" и да се вероватно пробија у правцу севера.
Накнадно прикупљање информација је омогућило следеће закључке:
Група "Хене" је у току свога напада наишла на жесток непријатељски противнапад. Према свим расположивим информацијама, изгледа да је непријатељ на овом месту концентрисао све снаге ради енергичног пробоја. Борбени морал борбене групе је, због претходне јаке ватре из минобацача и митраљеза, био веома пољуљан и није могао више да издржи јак притисак. И поред упорног настојања официра, борци су се повукли на полазни положај. Истовремено су добијене информације да је борбена група угрожена на једном боку од непријатеља јачинс 300 до 500, а на другом јачине 1000 до 1200 партизана, па је мајор Хене донео одлуку да се повуче на триг. 1605. На жалост, планирано лично присуство команданта дивизије на овом сектору није било могуће, јер ситуација није дозвољавала његово одсуство са командног места у времену од 16 до 18 часова. Хене се пробио кроз бочне партизанске нападе, пошто је претходно послао извесне делове ради поседања нових положаја. На ове положаје на вису 1605 повукле су се 2 чете III/370. Када се Трећа чета пела на триг. 1605, код капетана Појлекеа (Peulecke) дошао је командант III/370. и издао му нелогично наређење да партизани врше јак притисак, те да Група "Хене" неће моћи благовремено да избије на вис 1605, па је потребно да се због тога повуче на јужну падину Јелеча. Капстан Појлеке је извршио ово наређење. Изгледа да мајор Хене није био упознат да су 2 чете већ биле поселе вис 1605 и да није познавао стазу којом би избио на триг. 1605. Он је сматрао да избијање на триг. 1605 са јужне стране, због стрмог крашког земљишта, није изводљиво, што је и тачно, имајући у виду непријатељску ватру. Група "Хене" се повукла према северу и око 14,00 часова избила на јужну ивицу Јелеча, да би посела положај код Говзе. Изгледа да су се главне снаге ових батаљона у ово време налазиле чврсто у рукама својих команданата, док су се други делови повлачили без реда. II/370. ГР налазила се као и раније на вису 1592 (1,5 км западно од Балиновца).
Дивизија је у међувремену хитно упутила једну батерију и једну чету са задатком да поседну и држе коте 1399, 1371, Сиљевац (триг. 1214) и да истуре осигуравајуће делове на Соколину и коту 1386.
Коначан увид у ситуацију дивизија је стекла тек када је мајор Хене у 16,00 часова дошао на истурено командно место дивизије. Он ја изложио ситуацију и разлоге који су га руководили да донесе раније одлуке. Изгледао је миран и хладнокрван. Тврдио је да јединице чврсто држи под својом командом. Дивизија је наредила мајору Хенеу да са групом поседне линију кота 1399 — кота 1371 — Сиљевац (триг. 1214) — Страхов у циљу спречавања продора партизана према северу, да би на тај начин ојачао слабе снаге које су поселе те положаје. Око 18,00 часова установљено је да се јаки делови Борбене групе "Хене" налазе јужно од места Јелеч на положајима. Јединице, које су ранијс на брзину истурене, послале су извештаје да неће бити у стању да одрже положаје борбеног осигурања против непријатеља, чији је напад све интензивнији. Командант дивизије, који се налазио на истуреном командном месту у рејону Јелеча, наредио је Групи "Хене" још 10.6. да заузме Сиљевац. Група "Хене" је ојачала Алармне јединице на коти 1399 и на Вису снагама III/370, а Алармне јединице 369. пука на Сиљевцу једним водом и истурила, пошто заузимање Страхова није било могуће, јаке обезбеђујуће делове у дубину источног бока, а са осталим деловима заузела положаје на јужној ивици Говзе.
Дивизија је у поподневним часовима 10.6. упутила I/369. из рејона коте 1441 правцем кота 1527, кота 1543 са задатком да из тог рејона пређе у напад на западни бок непријатеља. Медутим, није постојала могућност силажења низ западну и пењања уз источну падину долине Говзе, о чему је дивизија била обавештена тек у раним јутарњим часовима. Веза са I/369. није постојала у току читаве ноћи 10/11.
Дивизија је наредила Групи "Хене" да 11.6. са својим левим крилом источно од Сиљевца пређе у напад у правцу југа ради разбијања непријатеља. Циљ напада: успостава везе са разбијеном Групом "Вертмилер". Борбена група "Фишер" добила је задатак да овај напад потпомогне нападом у западни бок противника. III/370. је у сумрак избио на Вис. Iзвиђачки делови и официрске извиђачке патроле нису успели на Вису да успоставе везу са III/370. и са Алармним јединицама, јер су све време водили непрекидну борбу са мањим партизанским групама које су се пробијале. Није било успеха ни у постављању телефонске линије до Виса. Мајор Хене, према томе, није знао да ли је III/370. добио наредење за напад или није, јер се извесни извиђачки делови нису вратили.
Пре него што је борбена група мајора Хенеа 11.6. прешла у напад, партизани су извршили напад на Сиљевац и одбацили тамо ангажоване снаге (Алармне јединице). Командир Алармних јединица 369. је изјавио да је до пораза дошло због недовољне борбености Хрвата. Мајор Хене је, због измењене ситуације, одустао од напада, не обавештавајући дивизију, и обавестио је да 300 до 500 партизана наступају од Сиљевца према северу. Известио је такође да ће снаге са којима располаже ангажовати ради обезбеђења левог бока.
Дивизија јс наредила у 6,30 часова да се пре свега одрже положаји и да се непријатељево наступање према северу пребаци источно од Сиљевца. Противнапад, према задатку добијеном 10. 6, треба организовати и што скорије прећи на његово извршење. Мајор Хене је ово наређење дивизије изгледа погрешно разумео. У 8.50 часова поново је командант дивизије изричито нарсдио:
Борбена група "Хене", групишући јаке снаге на свом левом крилу, прелази у напад на Сиљевац обухватом са истока а у правцу југа, ради успостављања везе са Борбеном групом "Вертмилер". II/724. пука, непосредно након пристизања из рејона Ратај, прелази у напад у правцу југа, са задатком да обезбеди бок батаљона који се налази у нападу. Борбена група "Фишер" предузима напад са снагама II/369, које су приспеле у рејон коте 809 (4 км јужно од Јелеча), у западни бок непријатеља.
Борбена група "Хене" прешла је у 14,00 часова, противно дивизијском наређењу, са јаким снагама на свом десном крилу, у напад између превоја Вис и Сиљевац. У форсираном нападу, група је заузела превој и продужила напад према југу. Када је Сиљевац скоро био заузет, борбена група је била нападнута од партизанских снага у свој источни бок. Група је обухваћена од непријатеља са правца севера. Успела је да се извуче из обухвата, повлачећи своје снаге на одбрамбене положаје у рејону Говза — Јелеч.
Снаге III/370. и истурене јединице артиљерије одржале су Вис и даље у својим рукама. Са тим деловима прекинуте су све везе.
II/369. је у 14,15 часова такође прешао у напад и, заузевши вис 1399, продужио напад у правцу југа на коту 1605.
II/724. пука је око 13,00 часова избио у потпуном бројном стању у рејон Оцркавља (2 км североисточно од Јелеча) и након 1 1/2 часа одмора прешао у напад у правцу југа. Батаљон је у почетку добио задатак да надире према југу ради садејства са Групом "Хене", заузимања Сиљевац бр., коте 1417, коте 1434 (7 км јужно од Оцркавља), чиме би била успостављена веза са Групом "Хене". Подршку је вршила 8. бтр. 369. арт. пука. Истурени артиљеријски осматрач је упућен у батаљон. Дивизија је након почетка напада од стране Групе "Хене" сазнала да је она, супротно дивизијском наређењу, прешла у напад на Сиљевац, али не обухватајући га са истока. Начелник Оперативног одељења изменио је након тога, после телефонског разговора са командантом дивизије, који се налазио на истуреном командном месту, наређење за II/724. пука на тај начин што је II/724. пука добио задатак да продире источним падинама Главице, котом 1136, котом 1214 према југу, да би спречио напад непријатељевих снага на Јелеч и бокове Борбене групе "Хене". Након обезбедења бокова, требало је заузети Сиљевац бр. Оперативни официр је упозорио команданта II/724. пука да батаљон својим главним снагама не треба да наступа долином јужно од Ратаја, већ да упути јаке осигуравајуће делове на висове лево и десно од потока Отеша, јер у супротном случају постоји опасност да буде угрожен непријатељским заседама. Батаљон је око 16,00 часова избио на источне падине Главице. Кратко време након тога дошло је до борбе која се развијала у правцу југа. Око 19,30 часова на командном месту дивизије стекао се утисак да се борба приближава дивизијском командном месту у Ратају. Дивизија је издала наређење за премештање дивизијског командног места према северној ивици Јелеча а да се напусте позадински рејони 369. батаљона за везу и 369. извиђачког батаљона, који су се налазили у рејону јужно од Бистрице. Око 20.00 часова било је јасно да је батаљон упао у партизанску заседу. Борба се врло брзо преносила у правцу севера. Већ око 20,15 часова појавили су се први рањеници и први борци коии су бежали са бојишта. Око 50 до 60 људи, применом најоштријих метода, били су враћени у борбу. Отприлике око 20.45 часова истурени осматрач је пренео извештај команданта батаљона да је батаљон упао у заседу и да се под притиском надмоћнијих непријатељских снага повукао у рушевине на висовима Ратаја. Командант батаљона се нада да ће успети да организује положај за одбрану. Командант дивизије је издао наређење да се по сваку цену морају одржати рушевине на висовима, продужујући положај лево до железничког моста а десно до источне падине Столова. У прво време, батаљон је одржао положаје на овој линији. У 23,30 часа, на командно место дивизиие, које је у медувремену премештено у Јелеч, дошао је ордонанс-официр III/369. пука и изјавио следеће: Група "Хене" је преко превоја Сиљевац одбачена у правцу севера. Група је изузетно ослабљена. Она није у стању да одржи даље положаје код Говзе. Командант дивизије је наредио да група мора одржати положаје по сваку цену, с обзиром на постојећу ситуацију. У 23.40 часа ордонанс-официр батаљона је дошао и изиавио да је команданту батаљона немогуће да након свитања одржи ове положаје, које ће у току ноћи свакако покушати да одбрани.
Пошто дивизија није имала на располагању других снага, издала је наређење да батаљон у случају надмоћног непријатељског притиска повуче своје снаге у правцу северозапада, да би на источној и северној падини Столова и на висовима северно од комуникације организовао одбрану.
У 23,55 часа, командант дивизије је обавестио начелника штаба о ситуацији код Јелеча. Он је изнео мишљење да је у датој ситуацији могуће једино да се у рејону Јелеча изврши прикупљање и да се, одбраном места и висова источно, обезбеди сређивање Групе "Хене" и II/724. пука. Напад у правцу Врбнице са овим снагама није могуће више организовати. Начелник штаба је изразио своју сагласност са тим предлогом.
На дан 12.6. у 00,10 часова, Група "Фишер" је упозната са ситуацијом код непријатеља и сопствених снага. Дивизија је одлучила да прикупи снаге у рејону Јелеча, да би извршила прегрупацију својих снага, ослањајући се на одбрану садашњих положаја. Борбена група "Фишер" добила је задатак да своје снаге прикупи у рејону коте 1605 и јужно ради предузимања напада према северу, а у циљу заузимања Виса и Сиљевац бр. са југа. У том смислу, још у току ноћи, I/369. пука из рејона Видеж (кота 1863) и коте 1914 повући према коти 1441.
Намера дивизије не може се остварити на дан 12.6, пошто I/369. пука пристиже тек око подне на коту 1441, а развој ситуације у рејону Јелеч диктира да се Група "Фишер" пребаци на висове западно од Говзе (протиче кроз Јелеч), јер напад са правца југа према северу не обећава успех.
На дан 12.6. у 04,00 часа појавили су се прво поједини борци, затим цела одељења из састава II/724. пука у потпуном нереду, крећући се источно од Јелеча кроз дивизијска осигурања позадинских делова. Командири одељења су изјавили да је њихов батаљон разбијен и да су партизани извршили пробој. Добили су наређење да се повлаче у правцу Сарајева. Капетан Шолц [Scholz], командант дивизијског осигурања, обавестио је официре II/724. пука о ситуацији и наредио им да са својим снагама уђу у састав дивизијског осигурања, у циљу спречавања пробоја непријатеља у правцу Калиновика, као и ради обезбеђења повлачења позадинских делова и премештања база снабдевања. Поручник Хајхен [Heichen] изјавио је у име официра да ће он примити наређење само од свог команданта батаљона који се налази 200 м источно у правцу непријатеља. Преко подофицира батаљона, који се налазио у повлачењу, обавештен је командант батаљона о ситуацији, обавештавајући истовремено телефонски команданта дивизије о овом случају. Командант дивизије је поново наредио да батаљон поседне источне падине Столова и висове северно од комуникације у циљу спречавања пробоја непријатеља у правцу Калиновика и издао је одговарајућа наређења да се чета, која се налазила у повлачењу, заустави. У том моменту подофицир се вратио из батаљона и пренео чети наређење команданта батаљона да одмах поседне нове одбрамбене положаје. Чете су поново поселе своје одбрамбене положаје према истоку.
На дан 12.6. Борбена група "Хене", због јаког бочног угрожавања и фланкирне ватре са правца југозапада, југоистока и истока, повукла се без одобрења дивизије у рејон Јелеча и висова јужно од комуникације Калиновик — Јелеч. Борбена снага Групе "Хене" у то време била је изванредно мала а људи су били потпуно исцрпљени. У Групи "Хене" налазили су се и делови III/370. пука. О деловима III/370. пука и истуреним, артиљеријским деловима који су се налазили на Вису није било никаквих обавештења. Изгледа да су заробљени од стране непријатеља, јер се непријатељ налазио на северним падинама Виса. Ови делови су се доцније поново пробили до својих јединица.
Борбена група "Хене" добила је у поподневним часовима од стране команданта дивизије, а по наређењу команданта немачких трупа у Хрватској, наређење да поседне вис 836 (1 км југозападно од Јелеча).
Јако исцрпљени и ослабљени батаљон прешао је у 16,00 часова у напад и освојио је вис и поред веома јаке фланкирне ватре са околних доминирајућих висова. Батаљон је у кратком времену имао прилично велике губитке. Налазио се у фланкирној ватри са коте 1046 (2 км југозападно од Јелеча) и Јелеча. Јединице су биле веома деморалисане, нервоза се са наступањем мрака изванредно појачала. Мајор Хене је дошао у ситуацију да је морао да опомиње официре и подофицире да не изгубе нерве.
Дивизија је наредила, након упознавања са стањем батаљона од стране потпуковника Кухтнера [Куцхтнер], који је 12. 6. након пада мрака, преузео команду у одсеку Јелеч, повлачење III/369. пука на висове северно од потока, као полазни положај за напад на коту 836.
У ноћи 12/13. 6, непријатељски притисак на III/369. пука је попустио, пошто је непријатељ био изложен јаком притиску од стране Борбене групе "Фишер", која је избила у рејон висова југозападно од Јелеча. 13.6. је искоришћен за реорганизацију III/369. пука и III/370. пука. III/370. пука је, услед губитака претрпљених у борби био потпуно разбијен. О снагама које су се налазиле на Вису није било никаквих информација. Вероватно су биле изгубљене. Делови III/370. пука налазили су се у саставу III/369. пука (такође у саставу Групе "Хене"). Око 100 војника су до 13.6. увече прикупљени код Калиновика. 11. чета 370. ГР налазила се од 11.6. у саставу Борбене групе "Фишер" и била је скоро у пуној јачини.
Дивизија је добила задатак да 13.6. , са ојачаним деловима и уз подршку тенкова, наступа комуникацијом према Фочи до Ноздре, ради хватања везе са наступајућим деловима 118. лов. див. Пошто дивизија није располагала другим снагама, морала је за ту сврху да ангажује јаче јагдкоманде II/724. пука. Дивизија је скренула пажњу команданту II/724. пука на важност ватрене подршке у појединим фазама борбе у току наступања потерног одељења ватром руских топова 7,62 цм, тешких минобацача и митраљеза, као и на потребу да се потерно одељење детаљно упозна са својим задатком. Јагдкоманда се у 09,00 часова вратила на полазни положај не извршивши задатак и поред тенковске подршке. Јагдкоманда је поново око подне приступила извршењу ранијег задатка. Медутим, није успела да продре даље од својих полазних положаја. Након ојачања једном ојачаном четом и преузимања команде над јагдкомандом од стране команданта батаљона, постигнут је само мањи успех преласком преко Бистрице према истоку. Стиче се утисак да није постојао одговарајући план за напад. Приликом продирања Борбене групе "Фишер" на дан 14.6. придате јагдкоманде II/724. пука су успешно извршавале свој задатак.
Прикупљене информације указују на то да се мајору Хенеу у погледу командовања борбеном групом не могу ставити никакве примедбе. Стоји примедба да он 11.6. није заузео триг. 1605, можда због непознавања ситуације, већ се одмах повукао на Јелеч. Према исказима официра, између осталих и команданта III/370. пука, капетана Појлекеа, мајор Хене у току борбе никада није изгубио хладнокрвност. Лично је био веома храбар у борби, налазећи се увек у првој линији и још на дан 11.6. са упереним пиштољем је враћао људе на положај. Командант ГР 369. сматра да је мајор Хене изванредан командант батаљона. Командант дивизије је такође приликом напада на дан 11.6. на Сиљевац бр. оценио да је мајор Хене миран и хладнокрван. Међутим, јасно је да је мајор Хене у оквиру 369. пешадијске дивизије постављен на погрешно место, јер не уме да се прилагоди хрватским војницима, а не поседује ни потребно стручно знање за борбу у планини.