Извештај команданта Армијске групе "Србија" од 4. новембра 1944.
Закључни извештај команданта Армијске групе "Србија" од 4. новембра 1944. команданту Југоистока након расформирања његовог штаба
Архив Војноисторијског института, НАВ-Т-77, р. 780, с. 5506951—83
АРМИЈСКА ГРУПА "СРБИЈА" Iа
БОРБЕ АРМИЈСКЕ ГРУПЕ "СРБИЈА" (ВОЈНОУПР К-т ЈУГОИСТОКА)
од августа до октобра 1944
H. Qu. 4. 11. 1944
Војноупр. к-т Југоистока имао је после свог формирања, у августу 1943, двоструки задатак:
Он је био, с једне стране, ОКW [Врховна команда Вермахта] непосредно подређени територијални главни заповедник над командантима ангажованим на Југоистоку (командант Грчке, опуномоћени генерал Албаније, Самостална Ф. К. Црне Горе, опуномоћени генерал Хрватске), а с друге стране Командни штаб у Србији, док је по питањима обезбеђења земље добијао упутства од к-та Југоистока (К-де ГрА "Ф").
Тежиште његове делатности било је већ од почетка на његовој другој функцији, услед сазнања да је Србија политичко језгро Балкана и да је обезбеђење веза дунавске долине и моравске долине, одн. веза ибарске долине, за целокупну одбрану ј[уго]и[сточног] простора било од пресудног значаја. Поред тога је низ рудника, као Бор (бакар и сумпор), Трепча-рудници код Кос. Митровице (цинк), исто као и Зајача — Крупањ и Лиса (антимон), за немачку војну привреду био од нарочитог значаја.
Почетком августа 1944, војноупр. к-ту Југоистока стајало је, у циљу обезбеђења наведених објеката и веза, на располагању:
8 немачких ландесшицен-батаљона — односно батаљона за обезбеђење са незнатном јачином и незнатном борбеном моћи,
1 тенк. бат. zBV, који се састојао од просечно 50—60 за употребу подесних трофејних тенкова франц. и енгл. старијих модела,
1 немачки, услед сталног учешћа у борби против банди и услед недостатка резерви у погледу људства, слаби пол.[ицијски] пук (мот.),
3, претежно од страног људства састављена, у погледу њихове борбене вредности мало вредна, пол. добр. пука,
5, услед наоружања и опреме оруђем као и старосног састава (емигранти), само условно за употребу способних руских пукова, као и
5 пукова Срп. добр. корпуса, којих борбена вредност треба да је отприлике једнака оној руских пукова. Коначно су стајали на располагању: Дунавска флотила са 10 — 12 јединица
1 л[аки] тенк. вод и низ импровизирано наоружаних постојећих штабних заштитних водова, као и неколико техничких и рударских чета и само незнатна средства командовања.
Осим наведених јединица, био је потчињен војноупр. к-ту Југоистока од резервиста састављени буг. Окуп.[ациони] корпус са 35 батаљона, који је услед неспретног командовања, недостатка наоружања, недостатка обуке и слабог расположења за борбу, једва одговарао борбеној вредности немачких ландесшицен-јединица.
С овим снагама је војноупр. к-ту Југоистока успело да до краја јула 1944, упркос притиску бандита, који се постепено појачавао, одржи отвореним животно важне саобраћајне везе и да за рат важну производњу одржи у редовном току.
Већ у јулу се све очигледније показивала Титова намера да Србију концентрично нападне. У ту сврху он је припремио отприлике половину својих јединица, тј. 15 банд.[итских] див. [изија], међу којима и оне у источној Босни и Црној Гори, које су по борбеној моћи најснажније, а активирао је и теренске комунисте у ји. Србији помоћу штабова за везу и стално појачаног дотура оружја и материјала од стране савезничког ваздухопловства.
Упркос мобилизацији јединица за узбуну и концентрацију незнатних резерви, уз безобзирно остављање откривених ширих делова земље, продор Титових снага преко Ибарске долине према ј[уго] и[стоку] Србије у жестоким борбама није могао да буде спречен.
Група армија "Ф" је против Титових снага, припремљених у Црној Гори, бацила у борбу 1. брд. див.[изију]. Измичући њеном притиску, друге Титове јединице су почетком августа прешле ј[уго] з[ападну] границу Србије. Испрва је намера војноупр. к-та Србије била да отклони главно угрожавање у ји. Србији. У ту сврху је 28. августа Команди Групе "Аулеб" поверено командовање над свима јединицама које су биле ангажоване у ји. Србији. Требало је да напад почне после довођења 1. брд. див. из Црне Горе.
Тада је капитулација Румуније од 23. 8. из темеља изменила ситуацију у политичком и војничком погледу. На Дунаву и на граници Баната настао је нови источни фронт, а подређене бугарске снаге отпале су и концентриласе су се, напуштајући просторе које су обезбеђивале, крајем месеца, дуж главне пруге од Велике Плане до Лесковца, у циљу одласка за Бугарску. Рус[ке] и српске, као и пол.[ицијске] добр.[овољачке] јединице и четничке јединице, које су се до тада, упркос свих разочарења, бориле на страни немачког Вермахта, постале су несигурне, последње чак и делом непријатељске.
Ситуација је захтевала моментану мобилизацију свих снага које су у том простору стајале на располагању, као и довођење других немачких снага из осталог југоисточног подручја и њихово ангажовање за формирање новог источног фронта.
Обезбеђењем Баната био је задужен командант СС- и полиције у Србији, којем су у ту сврху стајале на располагању, осим јединица за узбуну ваздухопловства и СС јединица, само 2 немачка пол. бат.[аљона]. Он је тај задатак решио без непријатељског притиска, док није из Грчке доведена 4. СС-пол. окл. грен. див.[изија], непосредно потчињена Групи армија "Ф", из северног Баната предузела напад на Темишвар.10
26. 8. Румуни су на Дунаву отпочели непријатељства и најпре спречили пловидбу на одсеку Базиас — Турн-Северин. Слаба немачка посада северне обале Дунава (претежно противавионска одбрана) била је после борбе углавном повучена на српску обалу. Истовремено су наша слаба упоришта на Дунаву (1 ландесшицен-бат., 2 рус. бат.) на одсеку Градиште — Кладово нападнута од четника с копна. У међувремену је с доњег Дунава било стигло у Прахово 12 јединица ратне морнарице са 35 натоварених шлепова, којима је даље кретање узводно било спречено. Командовање с обе стране Дунава поверено је генералу Бацингу, команданту инжињерије Групе армија "Ф", који је потчињен војноупр. к-ту Југоистока. Њему су за то стајали на располагању:
— 1 бат. 92. грен. бриг. (мот.), која је била још заузета својим довођењем,
— 1. алармни бат. ваздухопловства,
— Борбена група "Ре" (Рехе) (2 батаљона), састављена од поморских и копнених делова и појачана 1 л.[аком] бат. [еријом] FH и 8 окл. изв. [иђачких] кола, као и
— Група "Гвоздена врата" Дунавске флотиле.
У току наредних дана успело је, помоћу Борбене групе "Ре", ослободити упоришта на Дунаву која су била угрожена с копна, појачати их флаковима, пребаченим с друге стране обале, евакуисати из слаповитог дела Дунава узводно 29 драгоцених теретних бродова делимично у жестокој ватреној борби и с I/92. грен. бриг. (мот.) продрети дуж северног дунавског друма преко Св. Елена до источно од Свините, а после довођења II бат., продор од Прахова, услед ниског водостаја и бројних оруђа која су дејствовала са румунске обале, није успео ни након покушаја скопчаног с високим губицима. Након што су испуцали своју муницију, коју није било могуће из тог простора попунити и после искрцавања резерве погонског горива, бродови су разорени а посада уврштена у Борбену групу "Ре".
Иако је на тај начин успела изградња једног, ма и слабог, новог фронта на Дунаву и у Банату, то је ипак потреба за његовим појачањем и продужењем до у рејон Ниш — Скопље правила знатне тешкоће. Ова потреба изазвана је непријатељским обавештењима о продору јаких руских снага (2 армије и један мех.[анизовани] и један сам.[остални] стрељачки корпус) ка Турн-Северин — Оршава и преко Дунава у Бугарску.
За ово су биле предвиђене: у Нердену 4. СС-окл. пол. грен. дивизија, а на истоку 1. брд. дивизија. Из рејона Хрватске доведени су 202. тенк. батаљон, 468. окл. изв. чета и 2. пук "Бранденбург".
Сва кретања, нарочито пак она у моравским долинама, била су ометана планским врло упорним бомбардовањем свих великих железничких мостова и чворишта у раздобљу од 29. 8. до 4. 9. Уз то су још долазила и стална разарања од стране Титових снага, које су потпуно онеспособиле пруге Вишеград — Краљево и Скопље — Лесковац и непрекидно ометале још једино експлоатисану пругу кроз Ибарску долину.
У међувремену је снажни политички и војнички притисак Совјета изнудио изјаву неутралности Бугарске а касније прекид односа с Немачком. Тиме су немачке установе и специјалне јединице, које су биле ангажоване у Бугарској, биле присиљене да напусте Бугарску, док су још ранијих дана немачки војници, који су побегли из интернације, без прекида пребацивани преко српске границе.
Ови су, делимично прикупљени у алармне јединице, уврштени у граничну одбрану. Из Штаба шефа немачке војне мисије у Бугарској било је Оперативно одељење војноупр. к-та Југоистока коначно попуњено генералштабним положајима, а даље, у каснијем току, формирана је Команда Корпуса "Шнекенбургер", на коју је било пренето командовање трупама с обе стране Дунава. Од војника који су долазили из Немачке, а којима је даљи пут до њихових јединица које су биле ангажоване на југу био онемогућен, били су формирани Пук "Весте Белград", више батерија за узбуну, две тешке противоклопне чете, те једна чета јуришних топова (итал.), јединице које су у каснијем току борби могле да буду успешно употребљене.
Отпадање Бугарске и, у каснијем току, претећи совјетски удар према Нишу изазвали су потребу убрзаног довођења 1. брд. дивизије у овај рејон. Првобитна намера ГрА "Ф" да је употреби или за чишћење бандитског центра у ји. Србији, и каснија, да је употреби за удар према Скопљу, одн. Софији, била је напуштена. Сада је њезин задатак гласио: одбрана српске и.[сточне] границе на одсеку од Клисуре до Зајечара закљ.[учно]. Северно отуда па до Дунава стајале су у почетку на располагању само незнатне сопствене, претежно алармне јединице и полицијске снаге, прикупљене под Борбеном групом "Фишер".
5. 9. 44 по први пут су се појавиле руске извиђачке снаге у Турн-Северину, и јаке снаге, међу којима и моторизоване, у простору Крајове. Испрва су оне, кроз долину Черне, окренуле са већином снага према северу. Један покушај слабијих снага код Кладова да досегну српску обалу био је разбијен од стране Борбене групе "Ре".
У медувремену су јаке снаге Титових банди запоселе долину Тимока и после жестоких борби заузеле Зајечар. Тиме је био прекинут једини употребљиви пут за дотур до Дунава као и попречна веза позади источног фронта, који је требало тек организовати. Даљње бандитске снаге продрле су иза леђа наших сопствених упоришта у дунавском луку, да би садејствовале са наступајућим совјетским снагама и да би им олакшале формирање једног мостобрана. Као противмера наређено је довођење и последњих делова 1. брд. див., коришћењем свих средстава транспорта, у њен нови рејон, као и напад на Зајечар, који је заузет 11. 9. Истовремено је 2. пук "Бранденбург", који је био стигао у Београд, доведен у мото-маршу у лук Тимок — Дунав, друмом Пожаревац — Жагубица — Бор, који је био преплављен бандама.
Ослобођење Зајечара и друма за Бор привремено је омогућило одлазак тамо концентрисаних 20.000 страних радника, 1200 рањеника и више стотина специјалиста из Немачке. Пошто иначе није било више могућности за отпрему, производња рудника била је обустављена.
Почетком септембра почеле су Титове снаге I и XII црвеног корпуса покрете из ј. и јз. Србије у општем северном правцу. У упорним борбама било је ослобођено Ужице, које је од њих било данима опкољено. Међутим, делом јако изморене наше јединице (пол.[ицијске], СДК и РЗК), нису могле да спрече даљи продор у долину Колубаре и ка Ваљеву. Ваљево је било опкољено. Пошто се морало рачунати с даљим продирањем црвених према Сави, то је 14. 9. штабном официру за противоклопну одбрану војноупр. к-та Југоистока, пуковнику ф. Јунгенфелду, поверено командовање у с[еверо] з[ападној] Србији. Њему су испрва потчињени 5. пол. пук и делови 1. и 3. срп. добр. пука, као и 2. пук РЗК. Услед заоштравања ситуације у средњој и з[ападној] Србији, Група армија "Ф" је ставила на располагање 14. СС-пук 7. СС-брд. див. ("Принц Еуген"). Његово наступање од Уба према Ваљеву одужило се, међутим, због тешкоћа у снабдевању. За деблокаду посаде Ваљева, која се налазила у тешким борбама, Група армија "Ф" је упутила 1 бат. 1. пука "Бранденбург",' 'који се налазио у пребацивању, и једну чету 202. тенк. батаљона, а који су потчињени пуковнику ф. Јунгенфелду, и који су посаду, која је била сабијена у полицијској касарни у Ваљеву, 16. 9. у последњи час деблокирали и наредног дана, после жестоке борбе, успели да је пребаце у Лајковац. Држање Ваљева није било могуће, пошто су снаге за деблокаду биле стављене на располагање само за кратко време.
После заузећа Ваљева, бандитске снаге вршиле су притисак једним делом у правцу севера према Сави, а претежним делом у правцу Топола — Аранђеловац, где су угрожавале главни магистрални друм Београд — Ниш. Војноупр. к-т Југоистока имао је намеру да туче тамо концентрисане главне Титове снаге нападом са с.[евера] са два, тенковима ојачана, батаљона "Бранденбург", а с ј[уга] једним пуком СС-див. "Принц Еуген". Испоставило се, међутим, да су ангажоване снаге биле преслабе и нарочито су мот. бата[љони] "Бранденбург" имали знатне губитке у планини Рудник, од огорченог и борбеног непријатеља. Услед ускоро отпочетог удара ојачаног 14. СС пука преко Чачка — Гор. Милановца на Тополу, избегнуто је, додуше, непосредно угрожење друма Београд — Ниш, но није уследило жељено уништење непријатеља, чија је намера очигледно била да у садејству са совјетским снагама сачека погодан тренутак за напад на сам Београд.
На захтев војноупр. к-та Југоистока, Група армија "Ф" ставила је на располагање целу 7. СС-брд. дивизију. Постојала је намера да се, по доласку оних делова који су се још налазили у рејону Вишеград — Ужице, поновно нападну Титове снаге у планини Рудник, да се сабију у долину према Сави и да се тамо униште у садејству са Борбеном групом "ф. Јунгенфелд". До извршења ових намера није, међутим, више дошло, услед развоја на српском и.[сточном] фронту.
Тамо су, средином септембра, на југу Бугари прешли у нападна дејства, која су сва одбијена, укључивши и један офанзивни испад тенковима 17. 9. против фронта 1. брд. див. у рејону Бела Паланка, при којем је 10 тенкова IV избачено из строја.
Северно од Дунава настављало се довођење совјетских снага преко Турн-Северина у простор Темишвара. У таквим околностима поседовање одсека Черна, а нарочито Оршаве, било је од значајне важности. Уз то је требало да се на овом сектору ангажованој ојачаној грен. мот. бриг. из рејона Неготина, преко Д. Милановца, доведе један батаљон 2. пука "Бранденбург". После испрва успешног продирања на најширем фронту до линије Борловени Вехи и Оградена Вехи, при чему су румунске снаге, у јачини од најмање једног пука, разбијене, напад 92. мот. бриг. заустављен је 20. 9. пред непријатељем који се стално појачавао, сада штавише и Русима с артиљеријом, док си је Бат. "Бранденбург" тешко пробио пут, кроз банде и многобројне друмске запреке, за Д. Милановац, да би се после прелаза припремио за напад на Оршаву.
92. грен. мот. бригада продрла је у даљем нападу на Оршаву све до близу самог места, кад су се јаче руске снаге, 22. 9, с тенковима искрцале у дунавском луку, и после кратких жестоких борби распршиле или одбациле према југу или западу слаба обезбеђења и алармне јединице које су се тамо налазиле, а које су истовремено нападнуте с леђа од стране банди, и тиме су исфорсирале обустављање напада на Оршаву.
92. грен. мот. бриг. била је, уз темељито уништење друма на северној обали, у борби против надмоћног непријатеља, који је жестоко надирао, постепено повучена до у околину источно од Свините, док је Бат. "Бранденбург" поново пребачен на ј[ужну] обалу.
1. брд. див. је најпре наређено да своје тежиште пребаци према с[еверу] и да преда 2 ојач.[ана] лов. батаљона у циљу чишћења дунавског лука. Пошто се, међутим, непријатељ стално појачавао и 25. 9. већ допро до линије Михајловац — Јабуковац, 1. брд. див. је примила наређење да, остављајући привремено слабе делове на свом досадашњем фронту, пређе у напад против непријатеља који се искрцао у дунавском луку. При том јој је био потчињен 2. пук "Бранденбург" и све у дунавском луку ангажоване јединице.
Прилог бр. 1 (скица)
У дотадашњи одсек 1. брд. див. пребачена је 7. СС-брдска дивизија ("Принц Еуген"). Услед тога, та дивизија није више могла да изврши свој задатак, наиме, да после довођења њеног 2. лов. пука настави напад на Титове снаге у средњој Србији. Остављајући привремено један ојач. лов. батаљон у рејону Тополе, преузела је досадашњи одсек 1. брд. дивизије.
Један дан касније, 27. 9, морао је и 1. пук "Бранденбург", с изузетком 1 батаљона, који је био употребљен на угроженом мостобрану Шабац, да буде извучен из рејона Топола — Аранђеловац и премештен у рејон Вршац — Бела Црква, заједно са 191. бриг. јур. оруђа (без једне чете, при 1. брд. див.).
Тамо се назирао један непосредно предстојећи руски напад с најмање две дивизије у првој линији маскиране иза румунских снага. Истовремено се појачао притисак на батаљоне 92. грен. мот. бриг., који су се примерно тукли у непрекидним борбама, нарочито онај код Бозовича, где је II/92. опкољен од надмоћних руских снага. После свих неуспелих покушаја да се деблокира, батаљон се пробио у ноћи 28/29. 9. ка западу, односећи своје рањенике, али изгубивши све своје тешко наоружање и возила.
Такође ни увођење у борбу ојачаног I/18. пол. брд. пука, који је стигао из Грчке и одмах убачен у борбу, није могло спречити да руске снаге, у јачини 2 пука, коначно продру преко Штајердорфа на Вршац и Белу Цркву и да тиме исфорсирају прилаз Банату.
Истовремено су Руси пошли у напад јаким снагама из рејона Темишвара у правцу Великог Бечкерека. 4. СС-окл. пол. грен. дивизија, даље северно, потчињена Групи армија "Југ", била је везана нападима на сопствени фронт, тако да је за одбрану од руског удара а почетку стајало на располагању само, из 2 батаљона 1 [пука] "Бранденбург" и јуришних оруђа формирана, мот. борбена група, као и пол.[ицијске] и јединице за узбуну ваздухопловства.
Овим слабим снагама могло је непријатељско напредовање у међупростору између с.[еверног] крила 92. грен. мот. бриг. и ј.[ужног] крила Групе армија "Југ" да буде одложено само еластичним командовањем. Притом је Борбена група "Валтер", упркос жестоког румунског отпора, 28. 9. привремено заузела Дету а 30. 9. Жамул Маре и Клопадију.
1. 10. била је борбена група железницом пребачена у простор око Бечкерека и још је благовремено приспела, да би, заједно с па артиљеријом ваздухопловства и првим, ваздушним, пристиглим деловима Јуришног пука "Родос", у почетку спречила заузимање града од Руса, и да би омогућила планско напуштање града као и евакуацију кола немачке националне мањине из Баната преко Тисе према з.[ападу].
Прилог бр. 2 (скица)
По извршењу овог задатка, наше, сада Штабу Дивизије "Бранденбург" потчињене, снаге биле су, под јаким притиском надмоћнијег непријатеља западно од Бечкерека и код Титела, повучене позади Тисе, са задатком да бране линију Тисе. Код Титела је испрва држан један мали наш мостобран.
За време овог борбеног дејства спустили су се даљи делови Јуришног пука "Родос" на аеродромима Панчево, Краљевићево и Земун. Они су касније били укључени у одбрану Панчева, Земуна и Београда.
Истовремено је непријатељ у простору западно од Беле Цркве покушао да надмоћним снагама, које су наступале на широком фронту, обухвати 92. грен. мот. бриг. која је, упркос жилавом отпору, постепено до 3. 10. била одбачена ка Панчеву. Посада Панчева (један батаљон Пука "Весте Белград", један СС-па дивизион, 2 чете Јуришног пука "Родос", као и већи број па батерија ваздухопловства) крваво је одбијала све нападе непријатеља до 5. 10.
Прилог бр. 3
Пошто снаге нису биле довољне за успешну одбрану мостобрана, који је био по површини велики, неповољног протезања (25 км), и за одбрану од непријатељских снага које су већ са севера дејствовале на друм Београд — Панчево, то је 6. 10, после евакуације драгоценог материјала и преко 4000 моторних возила на више скела, мостобран Панчево сужен уз напуштање самог места. После тога је непријатељ на овом фронту вршио нападе само местимично и са слабијим снагама. У ноћи од 7. на 8. 10. прешао је изненадно преко Дунава код Ритопека (источно од Београда), отприлике у јачини батаљона, и запосео висове ј[угозападно] од места. Моментаним противнападом с Изв. бат. 117. лов. див., која је са Штабом и предњим деловима од 2. 10. са ј[уга] полако пристизала из Грчке, успело је, додуше, непријатеља још пре подне 9. 10. збацити с тих висова који доминирају цестом Београд — Смедерево, али покушај да се у целини униште непријатељске снаге које су прешле Дунав није успео ни даљим увођењем у борбу једног батаљона Пука "Родос" ни са више из Београда пребачених батерија. Један мали непријатељски мостобран, који ни упркос поновљеним планским противнападима, уз довлачење даљих делова 117. лов. дивизије, није више могао да буде уклоњен, у даљем току времена деловао је тако да је везивао снаге које су биле потребне да држе отвореним важан пут снабдевања Београд — Смедерево.
Совјетска офанзива с. од Дунава, која је, гледано у целини, служила само за маскирање њиховог главног удара из рејона Темишвар — Арад у мађарску низију, тиме је привремено и завршена. Тежиште борбе је, међутим, у првим данима октобра, са појачаном жестином прешло на источни фронт јужно од Дунава. У то време морала је Армијска група "Србија" да испита могућност промене командног места. К-т Југоистока (К-да ГрА "Ф") је 5. 10 преместио своје командно место из Београда у Вуковар. Постојале су за то 2 могућности: или премештање у Срем или у рејон Краљева. У првом случају постојала би, додуше, добра веза са ГрА ["Ф"], но морало би се рачунати с тим да ће се прекинути веза с Командом Корпуса "Милер". У случају премештања у рејон Краљева, требало је, додуше, рачунати с прекидом веза са Командом Корпуса "Шнекенбургер", па и са ГрА "Ф", но Армијска група би у том случају задржала у рукама командовање вероватно претежном већином својих јединица, које је требало да се довлачењем с југа стално појачавају. Притом је требало рачунати и с тим да се пре средине октобра није могло очекивати премештај ГрА "Ф" у рејон Србије, а снабдевање Армијске групе било је могуће само преко ГрА "Ф". Услед тога је 11. 10. O. Qu.-Abt. ваздушним путем пребачено у Краљево. До поседања командног места Оперативног одељ.[ења], које је у Крагујевцу било припремљено, после руског продора са ј[уга] према Београду, ипак није више дошло.
Административни задаци војноупр. к-та Југоистока били су, услед развоја ситуације, потпуно потиснути у позадину. Па и преношење "извршне власти", по одласку Недићеве владе у Немачку, остало је без практичног значења. Насупрот томе, тактички задаци су апсолутно стали у први план. Услед тога је Оперативни штаб, по наређењу к-та Југоистока од 6. 10, уз истовремену смену начелника, ослобођен свих административних задатака, а назив му је преиначен у Армијска група "Србија" (Војноупр. к-т Југоистока) Њему су били потчињени Штаб Корпуса "Ф. В. Милер", који је командовао на источном фронту јужно од Дунава, и Штаб Корпуса "Шнекенбургер", који је командовао на источном фронту северно од Дунава.
Крајем септембра, напад 1. брдске див. на непријатеља који је прешао реку у луку Дунава имао је добар успех, у првом реду због разбијања најмање 2 пука и задобијања многобројног плена. Кад се, међутим, непријатељ, који је све даље продирао према ј. појачао на укупно 5 дивизија, морала је дивизија да пређе у одбрану. Бројна надмоћ противника и мањак муниције и горива, који је стално растао, приморавали су на повлачење према западу. Данима су дивизија и њој подређени делови били упућени само на снабдевање из ваздуха, које је било могуће малим бројем ЈУ52, пошто је пут за дотур Петровац — Жагубица — Бор, разарањем друмског кланца код Горњака од стране партизана, учињен неупотребљивим а друм Ниш — Зајечар — Прахово био с обе стране Зајечара прекинут од стране јаких снага 57. совјетске армије, која је наступала из Бугарске.
После јуначког одбијања концентричних напада непријатеља, које је трајало данима, од стране посаде опкољене у Зајечару (Изв. бат. 7. СС-брдске див., ПТ дивизион 117. лов. див. и Доп. бат. 1. брд. дивизије), продро је непријатељ јаким снагама поред Зајечара у правцу Бора и тиме раздвојио 1. брд. див. од 7. СС-брд. дивизије. Упркос чврстој вољи, у току следећих дана, да се нападима са с[евера] и ј[уга] бреша затвори, непријатељ је могао, неометан од наше авијације, да привуче јаке снаге (један мех. корпус и једну стрељ.[ачку] дивизију). Ови покрети су испрва остали незапажени, услед лошег времена, које је данима трајало и које је онемогућавало ваздушно извиђање.
9. 10. је један руски изв. мот. одред, са 17 тенкова и 2 пука, потпуно неочекивано прешао Мораву код Свилајнца и заузео железничко чвориште Лапово. Ваздушно извиђање 10. 10. утврдило је тада 200 — 300 тенкова, 1000 — 1500 камиона и преко 1000 запрежних возила на друму Зајечар — Петровац. Тиме је продор јаких руских снага кроз наш источни фронт у долини Мораве потпуно завршен. 1. брд. див. била је у опасности да буде нападнута с леда и одсечена.
У исто време је у рејону Бела Паланка — Власотинце 2. бугарска армија прешла у главни напад против 7. СС-брд. див. мада из почетка није могла постићи нарочите успехе. Једино је један удар са око 60 тенкова према Лесковцу допро тамо до Мораве.
Запоседање Лапова од непријатеља имало је за последицу прекид покрета ј[уг]—с[евер] преко линије Скопље — Краљево — Београд. У циљу отклањања тог прекида требало је одмах ставити у покрет све употребљиве снаге за концентричан напад на засад још сразмерно слабе непријатељске снаге на западној обали Мораве. Прилог 4 (скица)
Са југа су сви делови који су искрцани у Крагујевцу, а који су се само врло споро појачавали, и то: 297. пеш. див., 117. лов. див., као и морнаричке и позадинске јединице, од стране Команде корпуса "Ф. В. Милер" бачени у сусрет непријатељу. И поред почетних успеха, тај напад није продро даље од Лапова. И једна противтенковска група, састављена од снага противавионске и противоклопне артиљерије, била је употребљена за напад од Београда у правцу Велике Плане, где је наишла на надмоћног непријатеља који је с тенковима надирао према северу.
Трећа група, која се састојала од 7. пт дивизиона, довученог из Хрватске муњевитим транспортом, са једним даље пребаченим батаљоном 117. лов. дивизије, била је, преко Тополе, употребљена за напад према и[стоку]. Ни ова јака борбена група није дошла до изражаја, пошто је већ при истовару у рејону Младеновца била нападнута од јаких бандитских снага.
Коначно је, а што је и њеним сопственим намерама одговарало, 1. брд. див. наређено да, из покрета за одвајање од непријатеља, нападне бок непријатеља код Петровца, и да, као наставак тога, продре до Мораве код Вел[ике] Плане. Напад се одужио услед теренских тешкоћа и наишао је на толико за одбрану спремног, надмоћног непријатеља, да није успео с продором.
На тај је начин непријатељу успело да са већином својих здружених јединица за напад (IV корпус и 1 стрељачка дивизија) форсира Мораву на више места. Напад на Београд, у заједници са јаким Титовим снагама које су се налазиле у рејону Младеновца и западно од њега, и тиме угрожавање прелаза преко Саве, непосредно је предстојао. Даљих сопствених снага за одбрану у овом тренутку није било на располагању.
У тој ситуацији Армијска група је, уз пристанак к-та Југоистока, одлучила да организује нов одбрамбени фронт западно од Мораве. У ту сврху било је наређено:
1. Привући 7. СС-брд. див. на Мораву западно од Лапова;
2. одвојити 1. брд. див. од непријатеља и задобити западну обалу Мораве, уз прихват од стране Групе "Витман" (делови 117. лов. дивизије, 92. мот. бриг. 2. [пука] "Бранденбург"),
3. напуштање мостобрана "Београд—Север" у циљу добијања снага, и
4. повући 1/I. [пука] "Бранденбург" и 202. тенк. бат. (без 2. ч) у Београд на располагање Армијској групи "Србија". Док је у току 12. 10. Борбеној групи "Витман", са снагама ослобођеним 10/11. услед планског напуштања мостобрана "Београд — Север", успело да нападом према југу обезбеди наређени прихватни положај за 1. брд. див., непријатељ је с масом мех.[анизованог] корпуса направио продор према југу, поред борбене групе, у рејон Тополе.
После сједињавања са Титовим снагама које су се у овом рејону сакупиле, противник је сам прешао у напад на Београд дуж друма који води према северу.
Упркос уништења 29 тенкова, првенствено од Див.[изиона] јур.[ишних] топ.[ова] СС-дивизије "Принц Еуген", непријатељу је успело да пробије линију отпора на Авали, која је организована на брзину, са само слабим снагама и слабом борбеном вредношћу, и да увече, 13. 10, избије пред јужну ивицу града.
Одбрана града је, услед одвајања оно мало расположивих и за борбу способних снага за фронт на Морави ради прихвата 1. брд. див[изије], трпела, с једне стране, од недостатка пешадијских снага а, с друге стране, од потпуне расцепканости у многобројне, само у организационом погледу прикупљене алармне јединице и новодоведене делове јединица. Тако су, нпр. предњи делови 750. лов. пука, који су искрцани у Топчидеру у ноћи 13/14, морали пар часова касније одбијати, на потпуно непознатом терену и без тешког наоружања, главни удар противника кроз топчидерску долину. Поред тешких губитака код непријатеља, били су знатни и наши губици настали у тим борбама. У предњој линији пао је, у нападу, генерал пеш.[адије] Шнекенбургер.
После његове смрти, пошто су трупе којима је он до тада командовао биле употребљене у одбрани града, Команда Корпуса "Шнекенбургер" је расформирана, а сви делови који су били у борби ван Београда прикупљени су у рејону доње Мораве у Корпусну групу "ф. Штетнер" а командант одбране Београда непосредно је потчињен Армијској групи.
Кад је снабдевање и командовање Команде Корпуса "Милер" од стране Армијске групе "Србија", после руског продора на Београд, постало немогуће, к-т Југоистока је Команду Корпуса "Милер" потчинио Групи армија "Е". К-да Арм. гр. "Србија" је 13. 10. у подне наредила премештање свог командног места у тврђаву Калемегдан. Премештање на другу обалу Саве сматрано је нецелисходним ради сталне потребе да оперативно руководење непосредно делује на ниво борбености трупа.
Група армија "Ф" је, међутим, наредила, из оперативно-тактичких разлога, премештање командног места на сев[ерну] обалу Саве, пошто су Армијској групи сада потчињене снаге Див. групе "Бетхер" које су се налазиле у Срему и Група Килвајна, која је обезбеђивала фронт на Тиси. Сама Армијска гр[упа] "Србија" потчињена је у тактичком погледу и у погледу снабдевања Команди 2. ОкА, а дисциплински — према досадашњим попунама. Разлози за потчињавање изнети су у писму господина к-та ГрА "Ф" од 14. 10, а које је приложено у изводу.
Прилог 5
У јутарњим часовима 14. 10, Армијска група је преместила своје командно место прво у Сурчин, а сутрадан у Руму. Једно истурено командно место припремљено је у Батајници да би било што је могуће ближе борбеним деловима. Једна мера која се показала врло добром.
Главни задатак Армијске групе "Србија" био је сад тај да свим средствима покуша прихватити Корпусну групу "ф. Штетнер", која је састављена од способних делова јединица, за даља дејства на фронту Дунав — Сава.
За то су постојала два пута: или кратки пут кроз велеград Београд, преко Савског моста, упркос снажног непријатељског отпора, с којим је требало рачунати, или прелаз преко Саве западније, избегавајући јачи непријатељски отпор. Ако би требало са собом извући главнину моторних возила, задња алтернатива би била искључена, пошто за отприлике 1500 возила Групе "Штетнер" није више било никаквог горива на располагању. Последњих расположивих 50 м3 горива било је, уз велике тешкоће, дотурено 13/14. 10. Корпусној групи "ф. Штетнер" у Смедерево. Ова је количина управо достајала за обезбеђење марша за Београд. Корпусна група "ф. Штетнер" је стога примила наређење да најбржим путем, са истуреним моторизованим деловима, продре у правцу Београда.
16. 10. су моторизовани делови Групе "ф. Штетнер", уз упорни стално појачани отпор непријатеља, доспели до рејона ји. од Мокрог Луга.
Намера генерала ф. Штетнера је била да смањеним ешелонирањем у својој корпусној групи на дан 18. 10. продре до града с обе стране друма Гроцка — Београд. Насупрот томе, Армијска група је била мишљења да фронтални удар на непријатеља који је спреман за одбрану обећава мање успеха него један удар измеду јужне ивице града и Авале кроз топчидерску долину до града. Овај удар би, осим тога, водио у позадину непријатељских тешких оруђа, која су угрожавала прелаз преко Саве. Генерал ф. Штетнер је остао чврсто при својој намери уз мотивацију да је при стању муниције и горива код њега најближи пут до Саве једино изводљив. Армијска група је препустила одлуку генералу ф. Штетнеру зато што је генерал имао бољу могућност процене на самом лицу места.
Кад су 17. 10, после тешке борбе, заузети висови Мокрог Луга, а Корпусна група видела испред себе непријатеља у изграђеном положају "глава до главе", са нагомиланим тешким оружјем, генерал ф. Штетнер је напустио своју намеру да се пробије до Саве дуж друма. Јавио је да сад треба да почне напад, као што је било предложено од стране Армијске групе, кроз топчидерску долину, но истовремено је замолио да му се у случају да се и тај пут покаже непролазним, даду одрешене руке за продор мимо Београда и прелаз преко Саве западније. 1. брдска дивизија је, такође, једном на њу непосредно упућеном радио-поруком ГрА, нарочито упућена на прелаз преко Саве код Шапца. Од тада је свака веза са Корпусном групом "ф. Штетнер" прекинута.
У међувремену је командант одбране Београда спречио све непријатељеве покушаје да се домогне моста на Сави, делом и у борби прса у прса. Притом се пуковник ф. Јунгенфелд, који је био ангажован као командант моста, нарочито истакао енергичним личним ангажовањем.
Противнапад Бригаде "ф. Рудно", ојачане јуришним топовима, која је стављена на располагање од стране 2. ОкА, заједно са деловима 5. полиц. пука, који је постао слободан после напуштања мостобрана Обреновац, одбацио је непријатеља 16. 10, у жестокој борби за сваку кућу, са предела код железничке станице тако далеко натраг у град, да је отклоњено непосредно угрожавање Савског моста и гађање стрељачким оружјем. Осим тога, једна борбена група је у делу града Чукарица, под командом пук. Цимермана, непоколебиво одолевала свим нападима.
После јављања одлуке од стране Корпусне групе "ф. Штетнер" да ће се 18. 10. пробити преко Топчидера, К-да Корпуса је наредила истовремено напад са мостобрана на Сави у топчидерску долину, да би се на тај начин отворио пут Корпусној групи. У тешким борбама за сваку зграду, у којима је с обе стране било знатних губитака, у нападу на непрегледном земљишту железничке станице могло се задобити врло мало терена, па ни у другој линији намеравано спајање борбених група Савски мост и Чукарица није успело.
Није се могло ништа приметити напад Корпусне групе "ф. Штетнер". Радио-поруке, које су је требале обавестити о њеним циљевима, није примила, док је један доносилац наређења, ујутро 18. 10, са Родом оборен. Извиђање из ваздуха није пружило никакав употребљив податак о месту где се Група налази. Према ухваћеним непријатељским радиограмима, Група очигледно није била у Топчидеру, него је наступала према з[ападу] у циљу пробоја. Руси су јављали високе цифре о заробљенима, као и плену. Поједини припадници Корпусне групе, који су били разбијени, стигли су у току 19. 10. на северну обалу Саве код Сурчина и јавили да се Корпусна група поделила на поједине групе и да се, гоњена од Руса тенковима и од партизана, пробија ка з[ападу]. 19. 10. усмерено извиђање из ваздуха је у рејону ј[ужно] и ј[уго]з[ападно] од Београда утврдило њене покрете према западу.
Тако је постало јасно, да се више не може рачунати с тим да се знатнији делови Корпусне групе "ф. Штетнер" још намеравају пробити у Београд.
После тога је отпао сваки аргуменат за даље држање отвореним мостобрана Београд, које је било омогућено под командом команданта одбране Београда, генерал-лајтнанта Штефана, у пожртвованим борбама, у којима је било великих губитака.
Армијској групи је, на њен захтев, 19. 10. у 10.30 часова дата пуна слобода акције од стране ГрА "Ф" и 2. ОкА у циљу напуштања мостобрана у Београду. Повлачење је наређено за ноћ 19/20. 10. Напуштање северног мостобрана, укључиво и тврђаве Калемегдан, спроведено је до 5.30 часова без већих губитака. Услед отказивања средстава за паљење, разарање Савског моста је само непотпуно успело.
Искоришћавајући ову околност, непријатељ је одмах продро и испрва се са слабијим снагама учврстио на северној обали Саве. У току дана проширио је свој мостобран под заштитом бројних, на доминирајућој ј[ужној] обали постављених тешких оруђа, а делимично је већ и тешко оруђе пребацио преко моста.
У вечерњим часовима је предузет последњи покушај разарања Савског моста. Одважни продор једног камиона, напуњеног експлозивом, под заштитом 4 јур[ишна] топа, доспео је, додуше, кроз непријатељске редове све до почетка моста, али су тамо камион, као и 2 пратећа јур[ишна] топа, погођени концентрисаном ватром противтенковских топова. Услед паљења товара у камиону, мост је поново био само незнатно оштећен.
Повлачење Борбене групе "Цимерман" са мостобрана Чукарица, у ноћи на 20. 10, није успело услед недостатка средстава за пребацивање, од којих је један део био уништен ватром непријатеља. Борбена група је током целог дана одбијала концентричне нападе а уништила је 9 тенкова. Њено повлачење је успело у ноћи на 21. 10. без већих губитака. И овде је непријатељ одмах надирао за њом преко Аде Циганлије и учврстио се на северној обали Саве.
Опасност од наткриљавања на с[еверу] и ј[угу] наших положаја Дунав — Сава изазвала је потребу да се одступи на повољније положаје у међуречју. Изградња овог положаја, такозване "Нибелуншке линије" која дуж Дрине — одсек Босут — пролазећи источно од Шида достиже Дунав код Опатовца, била је већ започета од 2. ОкА. За даље вођење операција било је од важности да се, прво, добије у времену за даљу изградњу "Нибелуншке линије", а друго, да се запоседне са што снажнијим јединицама.
Док, јужно од Саве, непријатељски покрети, осим група које су прогониле Борбену групу "ф. Штетнер", нису испрва примећени, непријатељ је привукао према северу јаке делове својих снага које су биле ангажоване у Банату и у Београду и упутио их на одсек Стари Бечеј преко Тисе у правцу Сомбор — Дунав.
Борбена група Дивизије "Бранденбург", која је била ангажована на овом одсеку, била је преслаба да би могла на неки начин да утиче на руско напредовање. Пошто је поред тога постојала опасност да та борбена група буде обухваћена на њеном западном крилу, Армијска група је 21. 10. наредила повлачење борбене групе преко Новог Сада позади Дунава. Повлачење је плански спроведено. Мост у Новом Саду био је разорен. Борбеној групи је стављено у задатак да брани дунавски одсек Илок — Апатин.
За повлачење из и[сточног] Срема на "Нибелуншку линију", Армијска група је створила план, који је предвиђао повлачење сопствених снага на 6 узастопних линија отпора. За спровођење овог покрета, Армијска група је имала слободне руке. У току покрета, који су плански изведени, без јачег фронталног притиска од стране непријатеља, но уз сталну опасност обухватања северног крила из Фрушке горе, која је била поседнута бандом, Див. к-да збВ "Штефан" предала је 23. 10. команду Див. к-ди "Бетхер" и била је задужена задацима регулисања саобраћаја и надзора над покретима у рејону армијске позадине.
Прилог 6 (скица)
21. 10. пре подне стигао је у Армијску групу извештај да је више хиљада припадника Корпусне групе "ф. Штетнер", под водством ген. лајт[нанта] Витмана, стигло челом колоне у Шабац.
На то су одмах предузете потребне мере за прихват, одмор и попуну јединица, од око 12.000 људи, које су услед марша и борби биле изванредно изморене и најчешће без тешког наоружања и без иједног моторног возила.
1. брд. див. и делови 117. лов. див. били су, после краћег одмора у рејону Ср. Митровица — Кузмин, премештени у рејон Бијељина — Зворник, за одбрану дринског одсека. Тамо је дивизија снабдевена оружјем и опремом, уз истовремено разоружање непоузданих делова Дивизије "Ханџар". Припадници Дивизије "Бранденбург" и Јуришног пука "Родос" били су предати Дивизији "Бранденбург" . Остали делови били су пребачени у позадину Армијске групе. 23. 10. је мостобран Шабац плански напуштен а мост на Сави разорен.
Кад је 27. 10. био завршен плански покрет пребацивања на линију источна ивица Сремске Митровице — Радинци — Бешеново — Ремета, Армијска група је, сходно наређењу, предала команду Команди LXVIII АК, која је ваздушним путем пребачена из Грчке. Гледано у целини, за Армијску групу је било важно то да незнатним снагама којима је располагала држи отвореним пут преко Скопља — Кратјева — Београда за повлачење ГрА "Е" из Грчке, које је почело после румунске капитулације.
Услови у којима се Армијска група борила били су, како се и може замислити, тешки. Према њој је, као непријатељ, стајало укупно око 10 бугарских дивизија, 4 румунске дивизије, 15 бандитских дивизија и 17 совјетских стрељачких дивизија, ојачаних са 3 механизоване бригаде и 2 тенковске бригаде.
Овој постави противника могле су бити бачене у сусрет од наших снага само 1. брдска дивизија, која је стекла искуство у великим борбама, 7. СС-брд. див. која је извежбана само у борби са бандама, делови 117. и 118. лов. див., јачине по једног пука, и мот. бат[аљони] "Бранденбург" као и 92. мот. бриг., јачине око једне дивизије, и Пук "Родос", извучен из авиона и без тешког наоружања. Све остале јединице, као што су полицијске, јединице за обезбеђење и алармне јединице, јачине, укупно, око 25 батаљона, биле су услед њихова састава, наоружања и слабог искуства за велике борбе, према једном пуновредном противнику само условно употребљиве.
Ове јединице никако нису стајале на располагању од почетка, него су делимично придошле тек у току борбених дејстава и најчешће одмах убачене у борбу, а да им припадајуће службе снабдевања још нису биле пристигле. Јединствено командовање унутар јединица није стога никако било могуће.
Сви покрети су били, нарочито у периоду наступања, жестоко спречавани надмоћном авијацијом, која се, у уским планинским долинама, истицала стварањем нарочитих сметњи, и сталним препадима банди, који су делом имали за последицу потпуно парализовање саобраћајне мреже нарочито у и[сточној] Србији (разарање мостова и пруга). Снабдевање трупа је, при широким фронтовима, многобројности јединица и угроженим путевима дотура, наилазило на највеће тешкоће. Снабдевање из ваздуха, које је својим положајем било вишеструко условљено, било је сасвим недовољно услед недостатка авиона. Оно што је, међутим, највише кочило спровођење наших мера, био је стални, озбиљни недостатак погонског горива, услед којег су, при великом учешћу моторних возила, често и најнужнији покрети могли бити изведени само непотпуно, а при пребацивањима су настајали и знатни материјални губици.
Иако, при описаном односу снага и неповољним условима за борбу, у четворонедељним најупорнијим борбама, пут за Београд није могао да буде одржан отвореним, то је непријатељ ипак претрпео знатне губитке у људству и материјалу (само у рејону Београда уништено је преко 100 тенкова). Осим тога, добивено је време за организацију запречног фронта у долини Западне Мораве и Дрине — "Нибелуншке линије", која пружа оправдане наде да ће претежни део ГрА "Е", ако не преко Београда, то барем преко Вишеграда, успети да се прикључи трупама које се налазе на западном Балкану.
Ценећи дејства Штаба Армијске групе "Србија" и потчињених јој трупа, господин командант ГрА "Ф" је 3. 11. 1944. издао следећу дневну заповест: Дневна заповест
На дан 27. 10. 44 престаје с дејством Штаб Армијске групе "Србија", који је у тешким часовима формиран из Штаба војноуправног команданта Југоистока. Вишегодишњи, нарочито тешки, рад око умирења југоисточног простора ће тиме добити завршетак, окруњен успешним командовањем.
Жилава борба за северну Србију против големе надмоћи ући ће у историју ратова као пример војничког јунаштва, војне организације и импровизације, и нарочито непоколебљивог руковођења.
Изражавам господину главнокомандујућем, пешадијском генералу Фелберу, као и свим припадницима његовог командног штаба, моје пуно признање и моју срдачну хвалу и желим свакоме од њих да буду поновно употребљени на најодсуднијем месту у борби за будучност Немачке.
потп.: барон фон Вајкс генерал-фелдмаршал
Фелбер
генерал пешадије
Оцена потчињених јединица
1. брд. див.
Изабрани људски материјал — приближно потпуног састава — са искуством у великим борбама и борбама с бандама. Одлично се тукла како у нападу тако и у одбрани.
С оружјем и опремом најбоље снабдевена.
7. СС-брд. див. "Принц Еуген"
Командни кадар углавном из Немачке, претежни део људства припадници немачке народносне мањине из Баната, млада годишта, састава у складу са ратном формацијом, упражњених места мало.
Борбена вредност добра. Постоји искуство у борби с бандама, а тиме и у великим борбама.
Див. "Бранденбург" (1. и 2. пук и I/4 пука):
Лични састав је, услед посебних учествовања у борбама, делимично мешан са немачком народносном мањином и добровољцима других нација. Незнатне борбене јачине. Млада, за дејство способна и поуздана јединица. Руководство одано више специјалним задацима неголи пешадијским борбама великих размера.
У погледу оружја и опреме добро снабдевена (без артиљерије). Као потпуно моторизована јединица, она је на планинском земљишту ограничена у кретању.
92. грен. бриг. (мот.)
Јачина: Један пук, који се састоји од 2 батаљона. Потпуно моторизована. Јединица која се бори с вољом и која је у борби проверена.
Опрема оружјем и прибором добра. Као моторизована јединица, она је на тешком терену условно покретна, а врло осетљива у борби пешке.
117. лов. див. (само делимично доведена)
Подређени делови приближно пуне јачине. Млада годишта. При доброј изобразби, незнатно борбено искуство. Потпуно наоружана.
5. СС-пол. пук
Услед непрекидне употребе у борбама против банди, борбена јачина незнатна. У погледу годишта мешана. Искуство у борби с бандом, али без искуства у борбама великих размера.
Потпуно моторизована. Наоружање осредње.
18. СС-пол. брд. пук
Средња, делимично старија годишта, великим делом припадници немачке националне мањине и странци. Незнатне борбене јачине. Искуство само из борби с бандом. Борбена вредност незнатна, командовање осредње, непоуздана.
Наоружање добро (Артиљеријски дивизион потпуно моторизован).
Алармни пук "Тврђава Београд"
Јединица састављена од повратника са одсуства свих могућих делова оружаних снага и годишта, без унутрашње везе.
Јачина: око 1200 људи. Услед недовољне јединствене обуке, борбена вредност осредња. Наоружање импровизирано, тешког оружја мало, недовољно снабдевена опремом, непокретна.
12. тенк. бат. за нарочиту употребу:
Пуне јачине. Млада годишта. Задатке извршава с пуно воље. Услед тога што је опремљен лаким француским тенковима, способан само за борбу против банди и за обезбеђење. Није употребљив за борбе великих размера.
Батаљон није употребљаван као целина, него по четама у разним деловима Србије.
Одељења ловаца на тенкове добро су се показала и у борби против совјетских тенковских снага.
202. тенк. бат.
Добро обучена млада јединица. Опремљена средњим итал. тенковима.
Са добрим искуством из борбе с герилом, док је борбена вредност за борбе великих размера условна.
191. бриг. јур. топова:
Млада годишта, пуне јачине. Борбено искуство незнатно. Борбена вредност и борбено расположење неједнако. Опрема: јуришни топови 105 мм без батеријског дурбина за осматрање.
Ландесшицен-батаљони (287, 288, 562, 592, 654, 923, 977, 1202 М)
Батаљони за обезбеђење (803, 837) и 786. турк. бат.
Стара годишта, делимично телесно дефектна. Приближно пуне јачине, подесни само за задатке обезбеђења. Искуство у борби с бандом незнатно. Борбена вредност: незнатна и у нападу и у одбрани. Опремљени трофејним наоружањем, покретљивост незнатна.
Пук "Родос":
(За време борбених дејстава допремљен ваздушним путем и услед критичне ситуације убачен у борбу у малим борбеним групама, које нису биле за то извежбане).
Млада, за дејство способна, за борбу орна јединица, добро извежбана. Борбена јачина слаба, борбено искуство недовољно.
Опремљени само пешадијским ручним наоружањем. Није снабдевен прибором. Непокретан.
750. лов. пук (118. ловачке дивизије)
Приближно пуне јачине. Младо људство. Борбени дух добар, но искуство за велике борбе незнатно. Добро опремљен оружјем и прибором.
Р. З. К. (5 пукова)
Претежно старија годишта. Подесни само за задатке обезбеђења. Орни за борбу. Имају искуства у борби с бандом, но борбена вредност неједнака.
Не треба их употребљавати против Руса. Делимично су само условно поуздани.
Опремљени трофејним наоружањем, без аутоматског оружја, покретљивост незнатна.
С. Д. К. (5 пукова)
Пукови, са по 2 за борбу потпуно спремна батаљона, приближно пуне јачине. Само млада годишта. Опробани у борби с бандом. Орни за борбу. При различитом командовању, различита и борбена вредност. Без искуства за велике борбе. Нису за употребу против Руса. Опремљени итал. трофејним наоружањем.
522.'инж. мост. бат.
4/771. инж. десантно-мостовска чета
18. мост. чета Б (мот.)
2/402. мост. чета Б (мот.)
644. мост. чета (мот.)
Инж. бат. за узбуну "Мидза"
555. инж. мост. бат. (итал., под немачком командом)
Приближно пуне јачине. Мешана годишта, без искуства у пешад. борбама. Добра борбена вредност у оквиру инжињерско-техничких специјалних задатака. Добро расположени за употребу.
Наоружање: Пешадијско ручно оружје, делом трофејно оружје.
Борбена група "Р":
Јединица која је на брзину састављена у критичној ситуацији (отпадање Румуније и Бугарске). Јединица је састављена од припадника територијалне одбране, припадника Руског заштитног корпуса, јединица противавионске одбране за осигурање Дунава, повратника свих делова оружаних снага из Румуније и Бугарске као и припадника Морнарице дунавске пловидбе.
708
Претежно старија годишта. Никаква унутрашња веза, већином без икаквог борбеног искуства. Делимично слабе воље за борбу. Против јаког, добро опремљеног противника, недовољно наоружана, слаба покретљивост.
303. окл. воз:
2 велике и 5 малих итал. оклопних дресина. Млада посада, вољна да се бори.
Добро наоружање. Драгоцена подршка при спречавању саботажа на железници и борби против банде.