Избори 1935. године
Мила браћо, пре изборних дана
Чујте пјесму Грбе Милована.
До сад био посланик је вражји,
Опет мандат од народа тражи.
Посланик је црне диктатуре, 5
За њим само набигузи јуре.
Ал’ је грде овог пута среће
Јер га Војнић баш никако неће.
Све опћине подједнако зборе
Да је свуда учинио горе. 10
Ода свуд га сада народ срета:
„Нејди амо, урвино проклета!"
Нико за њег’ одушевљен није,
Осим куће Пеураче Цвије.
Ту се Мишко овог пута свраћа, 15
Зове бене и чашицом плаћа,
Јер, бирачи, то је веља мука:
Диктатура свуда се обрука.
Зато сада са чварцима части,
Па још дијели по шалицу масти. 20
Мисли неко да и то не пали:
Бена, браћо, никада не фали.
Само срећа што их много није,
Већ толико да се народ смије.
Баш се сада нешто догодило 25
Што је Грби у кола упрло.
Овог пута Перјасица страда,
Свињска куга сада тамо влада.
Шпекуланти за профитом јуре
До Цимеше несретнога Ђуре. 30
Тешки помор сад код њега тиња:
Пет великих покрепало свиња.
Ту и попо трчи да га спаси,
Еванђељем овај пожар гаси.
За њим Цвијо ту се брзо свраћа 35
И по динар килограм му плаћа.
Тако Ђури сада нуди спаса
Још уз услов да за Грбу гласа.
Ево фине ступице и справе
Како срећу од несреће праве. 40
Буре жмара најфиније сласти,
Двеста кила натопљено масти.
Цвијо виче: „Нека к мени каса
За мог кума ко хоће да гласа!
Нек се пићем и жмарама части, 45
Па и кући нек понесе масти.
Не пази се ту мјера ни вага,
Ал’ су многи пождерали врага.
Нинко Маџар у муци се кува,
Душа му се на самрти чува, 50
Трбух му се већ данима таре,
Грбине му присједоше жмаре.
Смрт га гледа, с тијем није шале;
Исте муке трпи Лукач Маре;
Још двојица с Матијевић Косе 55
Тешку муку у стомаку носе.
Сада вију по вучијем гласу,
Што представља Илију и Васу.
Бокун Драган и он грди срећу,
Трипут су му већ палили свијећу; 60
А колега његов Кунић Драже,
И тај данас са животом важе.
Нинкић Кунић ко мечка је плеса’,
Четвртину он је жмара скреса,
Пун је стомак до грла натук’о 65
И пун торбак кући је одвук’о.
Све то друштво црној земљи тежи,
К’о рањено у кревету лежи,
Од пролива муче се и вриште,
Од доктора сада помоћ иште. 70
Дивна слика: јадне жене плачу
Кад им људи са кревета скачу,
Гаће држе, посланику дика,
За будале потврда велика.
Исту муку мучи се и гура 75
И Ккежевић сиромашни Јура.
За прождера њему нема пара:
Десет кила он је скреса жмара.
Куку леле поштењу и вами
Кад вас режим на те жмаре мами! 80
Тешко богу и народу с вами
Кад вас Мица цркотином рани!
Проклет био и напако паса’
Ко за бега Стојадина гласа!
Којино се с Швабом побратио, 85
Код народа образ изгубио.
За изборе сада треба паре
И још уз то жмаре и жандаре.
Ал’ му саде народ поручује,
Све шапатом, ал’ он ипак чује: 90
Нова зора рађа се и свиће,
Сви поштени за Мишана биће.
Пјесму пјевам, ал’ како ћу проћи,
Ко ће због ње у госте ми доћи?
Ко ми дође казаћу му „право“ 95
Да ја пјесму нијесам испјевао
Јер сам сељак па ко би ми каза’,
Свједок ми је мој комшија Лаза.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
