Иду негдје Турци на хиљаде
А да јесте ли чули како се Турци негђе на хиљаде крећу и иду? И богме, браћо, ја се љуто нешто бојим, да их враг почем не донесе на нас. Шта кажеш болан? — Ето - то што
чујете, и моје ми грешне душе то је истинска истина! — Ма како се то не би прије чуло, ако Бога знаш? — Богме ја сам чуо, и ето их у Сарајево и у Мостар, па вам се опет заклињем и душом и срећом (почне се смијати, пак се сви сјете да је гатка). — Кажи нам, вјере ти, што је то? — Јадни не били! То се зна да иду и да се крећу и на милијуне а нек
моли на хиљаде, а да како се не би живи људи кретали и ходили? — Питање: је ли се право, али криво заклињао? — Кад је гатка, није криво но право.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 197.