Иде (Марко) уз поље - низ поље,
цвили и пишти.
Срела га света богородица,
па га питала:
- (Марко), што цвилиш и пиштиш? 5
- Љуте ми се ране подљутиле!
- Ћути, (Марко),
лако ћемо с твоје ране.
Ми ће да идемо у свето село,
ће да викнемо свети људи, 10
ће ги дамо свете косе,
ће да иду у свете ливаде,
ће да покосе свете траве;
узећемо, изгорећемо
и ране засолићемо. 15
Лакнуће ти,
да спаваш ко јагње ђурђевче
у зелену траву.
(281, с. 259)
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 131. бр. 186.
Момировић, Петар. Неколика бајања из Поморавља, Зборник ЕМ, с. 259.
