Иде (Вукадинка) уз пут, низ пут,
пишти, цвили, тужни.
Скоби ју Богородица, божја мајка,
па ју пита:
- Што ти је, (Вукадинко), што пиштиш, 5
што цвилиш, што тужниш?
- Пиштим, цвилим, тужним,
убола сам се на змијин кост,
на глогов трн.
- Ћути, (Вукадинко), 10
ћу ти пратим
три девојке,
три бећара,
три невесте.
Ће те откопају, 15
ће те одрину,
ће те омету,
ће ти бидне лако,
кеј лако перо.
