Иде ђаче од учење,
А девојче од везење.
Сретнаше се на раскрсја,
Нешто малко постојаше:
Од изгревак да залазак! 5
Двапут су се пригрнали,
Три пут су се целивали,
На три места уста пукла,
Три су капке крв капнале,
Белу сају укашкале. 10
Мома га је љуто клела:
„Колко л'ске на мој колан,
Толко града да обиграш,
Како мене да не нађеш!"
Момчило Златановић: Стојанке, бела Врањанке, народне песме које се певају у врањској области, Раднички универзитет "Коста Стаменковић", Лесковац, 1969., стр. 32.
