[Игра коло у ливади]
Игра коло у ливади,
У том колу дјевојчица:
Сунцем главу прцвезала,
Мјесецом се опасала,
Зв’јездама се искитила, 5
На челу јој амајлија.
Па се куне и преклиње:
»Тако м’ ове амајлије,
Не ћу љубит* јабанџије!
Већ комшију најближега, 10
Најближега — најдражега:
Који јаше врана коња,
Коња јаше, сабљу паше.
За мном младом све уздише!
Кад он прође испред врата, 15
Па обрне б’јела врата:
Те он гледа куд му шећем,
И плећима млада крећем.
Хоћу поћи за комшију,
Јер у њега мајке нема, 20
Да м’ ујутру рано буди:
Да јој бјеле метем дворе,
И донесем хладне воде«.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
