Играли се врани коњи

[Играли се врани коњи]

Играли се врани коњи
Крај Мораве на обали.
Сами собом говорили
Дај ми боже путовати,
Ал’ Мораву не бродити. 5
(Ал’ Мораву не газити)
Морава је плаовита (брза вода)
Синоћ момка занела,
А јутрос га избацила.
(А јутрос га на брег баци).
Да у момка своја мајка, 10
За дан би му гласи чула,
А за други разабрала,
А за трећи на гроб дошла.
Ал’ у момка туђа мајка,
За годину глас му чула, 15
А за другу разабрала,
А за трећу на гроб дошла.

Референце[уреди]

Напомене[уреди]

Мара Томић, жена Вучка кожара, Лесковац
Сви стари Лесковчани ову песму проглашавају за лесковачку. Ми смо утврдили да је јако распрострањена у лесковачкој околини. Нашли смо је у Орашцу, Печењевцу, Вучју и Грделици.

Извор[уреди]

Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 2, Лесковац, Народни музеј, 1988., стр. 14.