Играла Јана и Мара, уј!
На Комнановѳ ливаде, уј!
Нa Мару чова до земле, уј!
На Јану сробро и злато,
Мари се сваки прѳклања, 5
А Јане никој ни мало,
То Јане мило нѳ било,
Па идѳ дома код мајке,
Те паде мајке на скутѳ,
Плачући мајке говори: 10
— "Чуѳш ли мене, мајко, ле!
Ја сам ти с Маром играла,
На Комнанове ливаде,
На Мару чова до земле,
На мѳнѳ сребро и злато, 15
Маре се сваки преклања,
А мене, мајко, никој ни мало".
Мајка ми ћерке говори:
— "Мара ми има два брата,
За то се Маре сваки преклања". 20
Опѳт ми Јана говори:
"Оћу да скинем, мајко, лѳ,
Оћу да скинем сребро и злато,
Да купим, мајко, два брата".
Но мајка Јане говори: 25
— "Не скидај, ћерко, сребро и злато,
Да купиш, Јано, два брата.
Купена браћа, не бивав браћа.
Друго ћѳ тебе да зазру.
Купила Јана два брата" [1]!... 30
↑Такође певају песму у којој чујете. Мораве. Видети страницу
Извор
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 120.
