Иво коња крај мејане вода,
За њим љуба дријемајући ода;
Ал' је Иво љуби говорио:
"Што је теби моја љубо драга?
Је ли теби кратка ноћца била, 5
Ил' је теби моје чедо криво,
Ил' је теби моја мајка крива?"
Ал' говори љуба Иванова:
"Није мени кратка ноћ'ца била,
Нит’ је мени твоје чедо криво, 10
Већ је мени твоја мајка крива!
Она иште у пол’ ноћи воде,
Ја не смијем за гору, на воду!"
Ал’ је Иво љуби говорио:
"Јесам ти ја говорио љубо, 15
Да донесеш до сунашца воде,
Па да мећеш у башчу у цвијеће;
Када мајка заиште водице,
Ти отиђи у башчу у цвијеће,
Донеси јој лађане водице!"20
