Иво, Иво реже премане ципеле,
посече се на десницу руку.
„Сине Иво, је л' те боли рука?"
„Мамо мила, не боли ме рука,
но ме боли срце за девојче! 5
Мамо мила, за блажно комшиче."
„Сине Иво, то је нама кума."
„Мамо мила, ако ми је кума."
„Сине Иво, вода је однела."
„Мамо мила, до мен' гу донела." 10
„Сине Иво, још те боли рука?"
„Мамо мила, не боли ме рука,
већ ме боли срце за девојче."
„Сине Иво, метла гу однела."
„Мамо мила, до мен' гу донела." 15
„Сине Иво, то је нама кума."
„Мамо мила, ако ми је кума."
„Сине Иво, змија ју ујела."
„Мамо мила, до мен' гу донела."
Певач, место записа и напомена
На крају песме види се да мајка дозвољава сину Иви да узме куму за жену.
Референце
Извор
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 215.
