Иван куне гору

Иван куне гору

Иван мину проз гору зелену
ем мињује, ем гу љуто куне:
„Еј, да Бог да зелена горице,
усанула од врх до корена
што у тебе хладне воде нема 5
да напојим и себе и коња.“
Дочула га вила из горицу:
„Стан' Иване, не куни горицу,
стан' не куни, и ја знам да кунем.
Ја излегни горе на ис'ође, 10
на ис'ође зелена ливада,
на ливаде зелено орашје,
под орашје два бистра кладенца,
па си напој и себе и коња, и т. д .

Певач и место записа[уреди]

Кнежевачки округ

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Милан Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, географија - орографија - хидрографија - топографија - аркеологија - историја - етнографија - статистика - просвета - култура - управа, У Државној штампарији,, Београд, 1876., стр. 862.