Иван има, коледо, добри гости, ко

Извор: Викизворник


[Иван има, коледо, добри гости, ко]

Иван има, коледо, добри гости ко[1]
Добри гости коледо, Русалије, ко
Добр’ су му коледо, глас донели:
Овце му се коледо, изјагњиле.
Све јагањци коледо, калушасти. 5
Козе му се коледо, искозиле,
Све јарићи коледо, прћенози.
Краве му се коледо, истелиле,
Све телци коледо, све волови.
Кобиле м’се коледо, иждребиле, 10
Све ждребићи коледо, путонози.
Свиње му се коледо, испрасиле,
Све прашчићи коледо, све вепрови.
Кнез Ивану коледо, кнез Ивану,
Добро му се коледо, ћеф направи 15
Добро нас је, коледо, дочекао
Изгостио коледо, напоио
Очким вином, коледо, дримском рибом
Слава и чест коледо, да је начест,
Да је на чест коледо, домаћину! 20
И по реду коледо, ситној деци!
И ти Стано коледо, мала Стано!
Мала Стано коледо, наша снахо!
Од како те коледо, доведосмо,
Ми на тебе коледо, не видосмо, 25
Не видемо коледо, ситно руво,
Ни на глави коледо, злат поткосник,
Зазор дође коледо, мале Стане,
Па отиде коледо, у клетове;
Па отвори коледо, шарен ковчег. 30
Накити се коледо, мала Стана;
Па искочи коледо, да се шета;
Да се шета коледо, по авлији,
Тури руке коледо, у џепове.
Т е извади коледо, жути дукат, 35
Па дарова коледо, Русалије,
Куд да иду, коледо, да ју фалу.



Референце[уреди]

  1. Ко се изговара на крају сваког стиха.

Извор[уреди]

  • Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 26-27.