Иван Сењанин вади из тамнице Десанцића Луку

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Иван Сењанин вади из тамнице Десанцића Луку

0001 Све у Сењу пива и попива
0002 Долич мајке Десанчића Луке;
0003 Она тужна по Сењу ходала,
0004 Од механе до механе хода,
0005 Све механе пуне су Сењана.
0006 Кад је ушла у једну механу,
0007 Али у њој Сењанин Иване,
0008 С њиме пије тридесет Сењана.
0009 Иван пије вино и попива,
0010 Кука мајка Десанчића Луке,
0011 И унишла у механу билу
0012 И Ивану божју помоћ дала:
0013 „Бог помози, сењски капитане!”
0014 Иван се је на ноге скочио,
0015 И он старој бога отпримио:
0016 „Бог помого, моја стара нане,
0017 Стара нане побратима мога,
0018 Побре мога Десанчића Луке!”
0019 И налио пуну чашу вина,
0020 Па је пружи Десанчића мајки:
0021 „На-де, стара, попиј чашу вина!”
0022 Али му је стара говорила:
0023 „О Иване, сењски капитане,
0024 Црн ти образ на обадва свита!
0025 Ти у Сењу пиваш и попиваш,
0026 А мој кука у тавници Лука
0027 У Томињи више Бањалуке.
0028 Ево има већ девет година,
0029 Да он тамни у Томињи кули.
0030 Да ти јеси на мисту његову,
0031 Ил би Лука изгубио главу,
0032 Ил тамнице тебе опростио.”
0033 Кад то чуо Сењанин Иване,
0034 У образу боју проминио,
0035 Помодрио, па поцрљенио,
0036 Па је јунак на ноге скочио,
0037 И он оде двору бијеломе.
0038 Кад је дошо кули од камена,
0039 Опаљује кратка џевердана.
0040 Кад му пуче кратак џевердане,
0041 Отпукоше авлијнске лубарде.
0042 Кад пукоше накулски мужари,
0043 Отпукоше авлијске лубарде.
0044 Иван узе крсташа барјака,
0045 Изнесе га на беден авлији,
0046 И под барјак купио јунаке;
0047 Сакупио млађаних Сењана
0048 Три стотине и више јунака.
0049 Када су се момци сакупили,
0050 Онда им је Иван говорио:
0051 „О Сењани, моја браћо драга,
0052 Сад који ће са мном путовати
0053 А од Сења до Томиње куле
0054 Да из куле Луку извадимо?
0055 Кој не жали сада погинути,
0056 Нек ујутро на ракију дође!
0057 Сутра ћемо тамо путовати.”
0058 То им рече, у кулу отиђе.
0059 Вечер му се била самркнула,
0060 Ноћ ноћио, па је подранио,
0061 Барјак носи на беден авлији,
0062 И под барјак долазе Сењани.
0063 Кад Иване из куле изађе
0064 Под барјаком бројити Сењане:
0065 Седамдесет и седам јунака,
0066 Што Ивану на ракију дође.
0067 Па попише у Сењу ракију
0068 И пођоше уза Сењску драгу.
0069 Најстраг иде ускок Радоване
0070 И три гони за Сењани јарца.
0071 Кад Иване на Вратник изађе,
0072 Ту устави млађане Сењане.
0073 Достиже их ускок Радоване;
0074 Чим их стиже ускок Радоване,
0075 Он осиче од борића грану
0076 И једнога уфатио јарца,
0077 Живу њему куке проризао,
0078 На борић је њега обисио,
0079 Па Сењаном Раде говорио:
0080 „Видите ли, млађани Сењани?
0081 Кад дођемо до Томиње куле,
0082 Могли би нас пофатати Турци
0083 ’вако живе на дрвљад вишати.”
0084 Кад то чули млађани Сењани,
0085 Петнаест се намах натраг врати.
0086 Иван опет друштво подигнуо,
0087 С њиме иде до Дренова кланца
0088 И туте је друштво уставио.
0089 Јопет Раде јарца уфатио
0090 И заклао међу Сењанима,
0091 И њима је Раде говорио:
0092 „Кад дођемо до Томиње куле,
0093 Могли би нас пофатати Турци
0094 И овако све поклати младе.”
0095 Кад то чули млађани Сењани,
0096 Дваест и пет њих се натраг врати,
0097 Оно друго с Иваном отиђе.
0098 Кад су дошли у Јурјеве стине,
0099 Иван јопет друштво уставио,
0100 Раде трећег јарца уфатио,
0101 Жива јарца на михе дерао
0102 И Сењаном Раде говорио:
0103 „Бора вами, млађани Сењани,
0104 Када наске пофатају Турци
0105 Код проклете код Томиње куле,
0106 Живе ће нас на михе дерати.”
0107 Кад то чули млађани Сењани,
0108 Тридесет се намах натраг врати,
0109 С њима с’ врати Сењанин Јуриша.
0110 Иван оде до куле Томиње,
0111 С њим не оде нег’ седам Сењана.
0112 Иде с њиме мали Радојица,
0113 С Радом иде ускок Радоване,
0114 И с њим иде Плетикоса Раде,
0115 И с њиме је Виде Жеравица,
0116 С њима иде Петре Мркоњићу
0117 И синовац Сењанин Ивана
0118 По имену Сењанин Тадија,
0119 А пред свима Сењанин Иване.
0120 Униђоше у гору Капелу,
0121 Капелу су гору прелазили
0122 И сађоше у грло Жељаве.
0123 Даном иду кроз гору зелену,
0124 Ноћи тавном преко поља равна.
0125 Здраво Иве к Изачићу дође,
0126 Изачић је мало натфатио.
0127 Сву ноћ иде Сењанин Иване,
0128 На Крупи је Уну пребродио,
0129 Дан свануо, Иван у луг зађе.
0130 Билим даном кроз гору ходио;
0131 Данак прође, тавна ноћца дође,
0132 Ето Иве на поље изађе.
0133 Ноћом иде преко поља равна,
0134 Поље прође, бијел данак дође,
0135 Иван зађе у Тимар планину.
0136 Даном иде кроз Тимар планину
0137 До пољане више Бањелуке
0138 И до близо већ Томиње куле.
0139 Он не смиде на поље изаћи,
0140 Већ у гори ноћцу преноћио,
0141 Покрај пута бусију метнуо.
0142 Мили Боже, чуда великога!
0143 Тко ћ’ ујутро путом ударити,
0144 На Ивана најпр’је нагазити?
0145 Влашка баба најпр’је ударила,
0146 На Ивана она нагазила:
0147 Баба липо одивена била.
0148 Кад је видје Сењанин Иване,
0149 У гори се на ноге скочио,
0150 И пред бабу на пут излетио:
0151 Мило му је, ђе је је видио.
0152 Бабу к себи у гору свратио,
0153 И довео међу своје друштво.
0154 Како је је у гору свратио,
0155 Мота Иван своју кабаницу
0156 И на њу је бабу посадио.
0157 Сазува јој бјечве и опанке,
0158 Њој сазува, а себи обува;
0159 Па јој свлачи модрога зубуна,
0160 Отпаса јој иверушу прегу,
0161 Распаса јој шарену тканицу,
0162 Скиде с бабе направом кошуљу.
0163 С’ себе скиде јуначко одило,
0164 Па облачи направом кошуљу,
0165 Опаса се шареном тканицом
0166 И припаса иверушу прегу
0167 И облачи модрога зубуна.
0168 На двоје јој перчин раздвојио,
0169 Узе баби двоје уплитњаке,
0170 У своје их косе он уплео.
0171 Он се сплете ка’ и влашка млада,
0172 Скиде с баке билу повезачу,
0173 Њом се покри Сењанин Иване.
0174 Кад се Иван липо оправио,
0175 Момче младо од себе прикладно,
0176 Влашке баке роба му пристала,
0177 И он узе своју кабаницу,
0178 У њу влашку загрнуо баку,
0179 Па је свому друштву говорио:
0180 „Чујете ли, шест мојих другова,
0181 Сад чувајте ове влашке баке,
0182 Чувајте је, не шал’те се главом!”
0183 Он узимље шарену торбицу,
0184 У њу меће до три оке меса
0185 И четири либа бијелога,
0186 Седам ока вина чрљенога,
0187 И метнуо гвоздену турпију,
0188 И узео гвоздену ћускију,
0189 За врат је је под зубун метнуо,
0190 Под тканицу задио ћускију.
0191 И торбицу Иван упртио,
0192 Па он пође из Тимар планине,
0193 Па он иде преко поља равна
0194 До Томиња од камена куле.
0195 Кад је дошо до Томиње куле,
0196 У липо је доба долазио,
0197 Кад су Турци за ужином били,
0198 И он иде у кулу бегову.
0199 У Ивана добра срећа била:
0200 Бега није код куле камене
0201 Ван је сама беговица била.
0202 К њојзи дође Сењанин Иване,
0203 Божју јој је помоћ називао:
0204 „Бог помози, бегова госпојо!”
0205 Госпоја му бога отпримила:
0206 „Бог помого, влашка дијевојко!
0207 Оклен јеси, сента којега си,
0208 Куд ли си се млада подигнула?”
0209 Њојзи Иве тихо одговара:
0210 „Вај, бора ти, бегова госпојо!
0211 Ја не знадем никада, оклен сам,
0212 Ни кога сам рода и племена;
0213 Иза мајке нејака остала,
0214 Туђе су ме мајке отхраниле;
0215 Сад се дигла, да идем по свиту,
0216 А од туђе све до туђе мајке.”
0217 Ал јој вели беговица млада:
0218 „Бора теби, лијепа дјевојко,
0219 Ако тебе туђе хране мајке,
0220 Ти си лишца била и румена,
0221 Ка’ да си га, драга, одгојила
0222 Сењским вином у Сењу камену.”
0223 Али вели Сењанин Иване:
0224 „Нисам Сења никада ни чула,
0225 А камоли у њем вино пила.”
0226 Онда вели бегова госпоја:
0227 „Сиди, драга, па ћеш ужинати.”
0228 Иван сиде; даде му ужину,
0229 Напоји га вина црљенога.
0230 Еглен-диван с њиме диванила,
0231 Па јој вели Сењанин Иване:
0232 „Бора теби, драга беговице!
0233 Ево има двадесет година,
0234 Да ја идем по овоме свиту,
0235 Јоште сужња ја видила нисам,
0236 Нег чула сам, ђе људи диване,
0237 Да у твога силен Алибега
0238 Има један сужањ у тавници:
0239 Би л’ ми дала кључе од тавнице,
0240 Да ја видим сужња невољнога?”
0241 Превари се, уједе је змија,
0242 Даде њему кључе од тавнице.
0243 Иван иде у тавницу клету,
0244 У њој види Десанчића Луку.
0245 Ах, какав је, жалосна му мајка!
0246 Косе су му, стере их пода се,
0247 Брада му је, покрива се њоме,
0248 Нокти су му, орати би мого.
0249 Кад му дође Сењанин Иване,
0250 Божју му је помоћ називао:
0251 „Бог помози, слатки побратиме!”
0252 Лука му је Бога отпримио:
0253 „Бог помого, сењски капитане!
0254 Које су те донијеле виле?
0255 Бјежи, побро, ако Бога знадеш!
0256 Бјежи сада бигом без обзира,
0257 Не губ’ себе ти поради мене,
0258 Ја свакако изгубит ћу главу.”
0259 Иван спусти шарену торбицу,
0260 Па је даде побратиму своме:
0261 „На-де, побро, па се напиј вина,
0262 И наји се меса и погаче!
0263 И ево ти гвоздене турпије,
0264 Па ти скидај гвожде са себека!
0265 И ево ти гвоздене ћускије.
0266 Сад знадеш ли, слатки побратиме,
0267 С које стране најтања је кула,
0268 Ондје копај гвозденом ћускијом.
0269 Довече ћу ја с’ Сењани доћи,
0270 И извана ја ћу је копати,
0271 Не би ли те куле опростио
0272 И проклете те турске тавнице.
0273 Јал ћу с тобом главу изгубити,
0274 Јал ћу тебе ја у Сењ савести.”
0275 Ал му вели Десанчићу Лука:
0276 „Побратиме, Сењанин Иване!
0277 Ја не видим сунца ни мисеца,
0278 Нити видим иког од Турака,
0279 Ван ујутро, када сване дане
0280 И пролазе на воду дивојке
0281 Покрај ове проклете тавнице.
0282 Чини ми се, кад под подне дођу,
0283 Онда од њих чујем жуберкање,
0284 По том знадем, ђе ’е најтања кула.”
0285 То рекоше, па се растадоше.
0286 Иде Иван беговој госпоји,
0287 Предаде јој кључе од тамнице,
0288 Па госпоји Иван говорио:
0289 „Бора теби, бегова госпојо!
0290 Видила сам сужња у тавници,
0291 Страшан ли је, жалосна му мајка!
0292 Од њега се јесам престрашила.
0293 Да сам знала, не би га гледала.
0294 А ђе ти је бег Алибег, драга,
0295 Кад га није с тобом за ужином?
0296 Она вели Сењанин Ивану:
0297 „Бегови се Власи завадили,
0298 Бег у Влахе тамо одлетио,
0299 Не би ли их како помирио;
0300 Не ће доћи три бијела дана.”
0301 Тад се диже Сењанин Иване
0302 И он пође из бегова двора,
0303 Беговици Иван говорио:
0304 „Збогом остај, бегова госпојо!
0305 Липо теби на ужини фала,
0306 Јер си мене добро нахранила
0307 И црљеног вина напојила.”
0308 Она узе до три маџарије
0309 И дарова Сењанин Ивана.
0310 „На-де, драга, купи робе на се,
0311 Па сад хајде у сто добрих часа!”
0312 Иван оде из бегова двора
0313 Преко поља у Тимар планину.
0314 Кад је Иван друштву долазио,
0315 Влашку бабу он код друштва нађе,
0316 Скида с’ себе њезино одило,
0317 Иван скида, а баба облачи.
0318 Кад се баба липо опремила,
0319 Иван зађе руком у џепове,
0320 Па извади до седам дуката
0321 И он стару даровао баку:
0322 „На-де, стара, до седам дуката,
0323 Пак ти хајде сада путовати,
0324 Ал ћеш мени тврду виру дати,
0325 Да ме ниђе ти одати не ћеш,
0326 И никоме казивати за ме!”
0327 Бака њему тврду виру дала:
0328 „Не ћу, драги, виру ти задајем,
0329 Макар намах нездрава ходила.”
0330 Оде бака путом кроз планину,
0331 Иван ноћ је у гори чекао.
0332 А кад му се вечер самркнула,
0333 Иван своје друштво подигнуо,
0334 Пак он иде до куле Томиње.
0335 Копа кулу Сењанин Иване,
0336 Откуд му је казивао Лука
0337 С оне стране, ђе ’е најтања кула
0338 Копа Иван извана с’ Сењани,
0339 Копа Лука из тамнице тавне:
0340 Више је је прокопао Лука,
0341 Нег извана свих седам Сењана.
0342 Кад су момци прокопали кулу.
0343 Кроз рупу се промолио Лука,
0344 И пружио обе биле руке.
0345 Иван га је за њих уфатио,
0346 И кроз зид га из куле вадио.
0347 Докле га је Иван извукао,
0348 С ребара му кожу огулио.
0349 Бјежи с Луком преко поља равна,
0350 Ето зоре и бијела дана.
0351 Ни по поља није ујагмио,
0352 А Алибег већ кули стигнуо
0353 И кулу је коњем облетио.
0354 Кад ал кула била прокопата:
0355 У њој није Десанчића Луке!
0356 И Алибег с тридесет делија
0357 Пољем лети и ћера Ивана:
0358 Под гором је њега достигнуо.
0359 Ту Иване Луку оставио,
0360 Са Сењани у гору бјегнуо,
0361 А Алибег к Луки допануо,
0362 Па му косу на ункеш везао
0363 Уз коња га низ поље гонио.
0364 Стоји дрека уз дората Луке,
0365 Кука, плаче и куне Ивана:
0366 „О Иване, проклето ти било!
0367 Што ме ниси на миру пустио?
0368 Ал кад си ме јадна извадио,
0369 Па ме смиро Турком оставити,
0370 Што ми ниси главу одсикао?”
0371 Кад то чуо Сењанин Иване,
0372 Он је друштву своме говорио:
0373 „О дружино, браћо моја драга!
0374 Боље нам је свима изгинути,
0375 Нег с’ срамотом у Сењ долазити.
0376 Сваки хватај своју бритку ћорду,
0377 Да отмемо од Турака Луку!”
0378 За бритке се појагмише ћорде.
0379 Да је коме стати па гледати,
0380 Кад скочише из горе Сењани
0381 С голим ћордам’ на поље широко,
0382 И на пољу достигоше Турке!
0383 Док се момци једном окренули,
0384 Погубише тридесет делија.
0385 Утече им силен Алибеже,
0386 И уз коња он одведе Луку.
0387 Ал потече Петре Мркоњићу,
0388 И за њиме мали Радојица,
0389 Достигоше силен Алибега:
0390 Петре фата под њиме дората,
0391 Раде бегу одас’јече главу;
0392 С њега скида диван-кабаницу,
0393 Па вргоше на дората Луку,
0394 И одоше у Тимар планину.
0395 Иду они и ноћом и даном,
0396 Док дођоше Сењу каменоме.
0397 Здраво Иван на Вратник изиђе
0398 С’ својим друштвом и изведе Луку.
0399 Кад изишо он на врх Вратника,
0400 Он потеже дугу граналију
0401 Од два грла, од четири зрна,
0402 Граналији плаху ватру даде,
0403 Пуче пушка, вавик му пуцала!
0404 Оде јека поврх Велебита,
0405 Глас се чуо к Сењу каменоме.
0406 Познадоше у Сењу Сењани
0407 Глас од дуге пушке Иванове,
0408 Све изашло мало и велико:
0409 Што је мушко, пред град излазило,
0410 Што је женско, граду по бедену.
0411 Кад ’рупио Сењанин Иване,
0412 И он води Даничића Луку,
0413 Весело га чекају Сењани,
0414 А гледају Сењкиње дивојке.
0415 Не гледају Луке, ни Ивана,
0416 Већ гледају малог Радојицу
0417 И на њему диван-кабаницу,
0418 Па говоре Сењкиње дивојке:
0419 „Боже мили, кршне кабанице,
0420 На ономе малом Радојици!
0421 Раде мален, дуга кабаница,
0422 Да прекроји, двије би му биле!
0423 Да је она на нашему Јури,
0424 Тад би она на јунаку била!”
0425 Ал им вели мали Радојица:
0426 „Не будал’те, Сењкиње дивојке:
0427 Ђе се кроје ’ваке кабанице,
0428 Ту јунаци крваве деснице!”
0429 Уђе Иве и доведе Луку
0430 И даде га остарилој мајци;
0431 Једва мајка дочекала сина.
0432 И Лука је у Сењу живио
0433 Посл’је тога тридесет година.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940.