Ивано диван девојко

Ивано диван девојко!
Препи се горе на диван
На диван висок превисок,
Погледај доле Струмницу
И поле дуго струмничко
То дуго поле широко.
Да што роди у поле,
Струмничко поле широко
Широко поле и дуго.
Големо зло се там роди
В њем се роди чудо големо:
Сонце ми се заставило
Стреди небо, стреди земла,
Да гледи велико чудо.
Велико чудо нечувено:
Сестра брата продавала
За црвило и белило
За шарено огледало.
Продаје го нежали го.
Тоа сонце застанало,
И неможе да ми појде.

Извор

М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 1.