Иванова мајка

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Иванова мајка

0001 Ни зорице ни бијела данка,
0002 Глас допаде у дворове мајки:
0003 „Зао т’ санак, нејака старице,
0004 Зао т’ санак, а гори ти био ─
0005 Девет ти је погинуло сина,
0006 Погинуло долу Винодолу!“
0007 Ту је мајка тврда срца била
0008 Нит’ уздану, нит’ сузом пророни,
0009 Већ отиде долу Винодолу,
0010 Па загази у крв до колена,
0011 Те узеде сви девет калпака
0012 И увати девет врани коња.
0013 Пође мајка двору бијеломе,
0014 И понесе сви девет калпака,
0015 И поведе девет врани коња.
0016 Мртво тело, глава проговара,
0017 Проговара глава Иванова:
0018 „Ој старице, моја мила мајко,
0019 Ти поздрави моју љубу верну,
0020 Нек’ тимари добра коња мога,
0021 К’о што сам га и ја тимарио ─
0022 До вечере ситну зопцу дајем,
0023 По вечери водим на водицу!“
0024 Осврће се Ивин коњ зеленко,
0025 Па беседи Ивин коњ зеленко:
0026 „Боже мили, чуда големога,
0027 Ја сам коњиц, жалим господара,
0028 А не жали мајка Иванова,
0029 Та не жали девет мила сина!“
0030 И ту мајка тврда срца била,
0031 Нит’ уздану нит’ сузом пророни,
0032 Веће оде двору бијеломе,
0033 И однесе сви девет калпака
0034 И одведе девет врани коња.
0035 Изиоде девет удовица
0036 И изводе девет сиротица;
0037 Закукаше девет удовица,
0038 Завришташе девет сиротица.
0039 А беседи мајка Иванова:
0040 „Снао моја, љубо Иванова,
0041 Та тебе је поздравио Ива
0042 Да тимариш коња Иванова
0043 К’о што га је тимарио Ива!“
0044 То је љуба за савет примила,
0045 Па тимари коња Иванова
0046 К’о што га је тимарио Ива ─
0047 До вечере ситну зопцу даје,
0048 По вечери води на водицу,
0049 Сузе рони, па му воду мути.
0050 Ал’ беседи Ивин коњ зеленко:
0051 „Ја сам коњиц, жалим господара,
0052 А не жали мајка Иванова!“



Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974.