Два сокола Босну прелeћеше,
Преко Босне на Херцеговину,
И падоше на Иброве дворе.
Излазио Бисерлија Ибро,
Те он пита два сокола сива: 5
„О Богу ви, два сокола млада!
„Нијесте ли од Херцеговине?
„Виђосте ли моју драгуницу?
„Цапти ли јој хатмер и гаранфил?
„Бере ли га моја драгуница? 10
„Гледа ли је Мујо потурица?“
Веле њему два сокола сива:
„О Богу нам, Бисерлија Ибро!
„Ми смо јутрос од Херцеговине,
„Виђосмо ти твоју драгуницу, 15
„Цапти њојзи хатмер и гаранфил,
„Бере ти га драгуница Ајка,
„А гледа је потурица Мујо,
„Јашикују од зрака до мрака,
„Да им не зна ни отац ни мајка.“ 20
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 220-221.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 380-381.
