Ибрахим и Марко

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

0001 Пију вино до два побратима
0002 у пространу стојну Цариграду,
0003 једно бјеше Краљевићу Марко,
0004 друго бјеше Накић-Ибрахиме,
0005 а пошто се напојили вина,
0006 говори му Накић Ибрахиме:
0007 "А за бога, побратиме Марко!
0008 Је л’, оваке у свијета ћорде,
0009 има л’ боље, има ли острије?"
0010 То жа Марку на свијету било,
0011 побратиму своме говорио:
0012 "Срамота се фалит, побратиме,
0013 свака ј’ добра кад је у јунака,
0014 тек од кад је узео у руке,
0015 је л’ је само крви напојио,
0016 ол’ јуначка нахранио меса
0017 и бедема главам’ окитио,
0018 а ја имам једну остру ћорду,
0019 од ка’ сам је добио у руке,
0020 доста сам је крви напојио
0021 и јуначка напитао меса,
0022 и бедем окитио главам’,
0023 и високе дворе на Прилипу,
0024 у дворе ми вјереница љуба,
0025 љепше има, а мудрије нејма,
0026 не би ми је нико преварио."
0027 То Турчину и жалије било
0028 па пред царем учинили зарок:
0029 ако Турчин превари љубовцу,
0030 е љубовцу Краљевића Марка,
0031 да му узме вјереницу љубу
0032 и високе дворе на Прилипу,
0033 па Маркову главу и оружје;
0034 ако ли је Туре не превари,
0035 да му Марко главу посијече
0036 и узме му свеколико благо.
0037 Још му Марко даје одијело,
0038 и даде му коња и оружје,
0039 па отиде Накић-Ибрахиме,
0040 он отиде земљом и свијетом,
0041 докле дође у поље Прилипско,
0042 туде Туре коња разиграје,
0043 но гледа га Маркова љубовца,
0044 те га виђе, тек ли га познаде
0045 он да није Краљевићу Марко,
0046 па дозива Росанду робињу:
0047 "Ну изиди, Росанда робиње,
0048 ето иде Краљевићу Марко,
0049 сигурај му госпоску вечеру,
0050 а простри му наопак’ постељу,
0051 ако биде Краљевићу Марко,
0052 каратиће и мене и тебе,
0053 ако биде незнана делија,
0054 неће гледат ка’ лежи постеља,
0055 но Росанди међу очи црне."
0056 У то Ибро пред дворове дође,
0057 сретала га Росанда робиња,
0058 привати му коња и оруже,
0059 па ушета у дворе бијеле,
0060 постави му госпоцке вечере,
0061 прострије му наопак’ постељу,
0062 он не гледа ка’ стоји постеља,
0063 до Росанди међу очи црне.
0064 Ону ноћцу боравио ш њоме,
0065 кад свануло и сунце грануло,
0066 устануо Накић-Ибрахиме,
0067 и добра се коња дофатио,
0068 па отиде на авлинска врата,
0069 испрати га Росанда робиња,
0070 а кад били на авлинска врата,
0071 Ибрахиме извадио ћорду,
0072 окиде јој дешну плетеницу
0073 па је тиште у шпаг о’ доламе
0074 и побјеже земљом и свијетом,
0075 докле дође у Стамболу граду,
0076 докле Марка Краљевића нађе;
0077 како Ибро свига нађе побра,
0078 још не сјах’о, а зборит му стао,
0079 а тиснуо у шпагове руке:
0080 "Сад устани, Краљевићу Марко!
0081 Да ти добру посијечем главу."
0082 То му збори, плетеницу вади
0083 па је Марку бачи на кољено,
0084 а веже му наопако руке,
0085 и Марко му ништа не говори,
0086 но сабор се царски накупљаше
0087 те гледају муку и невољу
0088 ка ће гинут Краљевићу Марко.
0089 Сам је Марко ноге прекрстио
0090 свезанијех руках наопако,
0091 а виш’ њега Накић-Ибрахиме,
0092 хазр му је окинути главу,
0093 у то доба дође Анђелина,
0094 мудра ли је, јади је убили!
0095 Све обукла мушко одијело,
0096 запалила чибукли симсију,
0097 под капицу вргла плетеницу,
0098 пак је Ибру тако бесједила:
0099 "А за бога, Накић-Ибрахиме!
0100 Буд ли хоћеш Марка изгубити,
0101 куда ће му вјереница љуба
0102 и високи двори на Прилипу?"
0103 Ал’ је Ибро таде бесједио:
0104 "А тако ми, царев бостанџија!
0105 Мене хоте и двори и љуба,
0106 ја сам Марка на зарок добио,
0107 његову сам преварио љубу."
0108 А кад виђе Маркова љубовца,
0109 чибуком је капу уздигнула,
0110 плетенице обје испадоше.
0111 Кад је спази Краљевићу Марко,
0112 те он своју угледао љубу,
0113 тек је виђе, теке је познаде:
0114 "А ти ли си, Анђелија Љубо?
0115 Благош мени данас и довијек!"
0116 Скочио се о’ земље на ноге,
0117 мак’о рукам’, сиџим прекинуо,
0118 Ибрахима ћорду докопао,
0119 Ибрахиму главу посјекао,
0120 у то доба везир допануо,
0121 пита везир Краљевића Марка:
0122 "Што је Марко, што царев посинче?"
0123 А Марко му казат не оћаше
0124 но и тога везира посјече,
0125 све изгуби око њега Турке,
0126 тевабију и све пашалије,
0127 онда свога Шарца појахао,
0128 а на вранца Ибра побратима,
0129 на њег’ сједе Љуба Анђелију.
0130 Тако пошли двору бијеломе,
0131 здраво дошли весела им мајка,
0132 здраво дошли својему Прилипу,
0133 а то било кад се поп’јевало.

Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]