ИСТОК И ЗАПАД

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИСТОК И ЗАПАД
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     ИСТОК И ЗАПАД
          
Шта је исток? кићена мејана;
У њој зора, пијаница стара
Вино срче из златна пехара.

Еад се рујна поднапије зора,
Посрћући из мејане пође,
Да је дремеж и мамурлук прође.

Златан пехар — огрејано сунце
Оставити ни за бога не ће,
Већ се шњиме по небеси шеће.

Шта је запад? миран манастиру;
Мрак у њему, то је црни кале,
Што не мрзи чаше и бокале.

Црн калуђер да пукне од једа,
Кад опази тог пијанца љута,
Еако пије њему преко пута.

Па зато је, да калуђер црни,
Кад пијанац манастиру доспе,
Да му вино из пехара проспе.

                  *
                 * *

Што се јутром на небу румени,
То је лице у пијанца љута;
Што с' вечером по небу румени,
То је грдна чаша му просута.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.