Два се цв’јета у горици љубе:
Сумбуљ-момче, каранФил-дјевојче;
Љута их је ухватила стража,
Љута стража сумбуљева мајка.
Оде сумбуљ с мајком пјевајући 5
А каранфил оста кукајући.
Ту не прошло ни година дана,
Књигу пише сумбуљ са градова:
„КаранФиле, јеси л’ се удала?“
— „Јесам, боме, али за немила, 10
С немилим сам и чедо имала;
ћела сам му твоје име дјети
Али нисам могла од жалости,
Веће сам му женско име дјела:
Л’јепа Савка, грожђе мирисавка, 15
И Јањуша, и срце и душа.“ 16
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 20
