Зором, после кише
Зором, после кише
Ноћас је целу ноћ падала киша,
а пред зору нестало је у даљини.
Лампе чкиље
као прошле, проигране породиље,
као часовник, када лупа
поноћ, на усамљеној развалини,
или као кад почасна чета ступа.
Моји кораци потмуло парају
уморни Мир;
и за мном нечујно блуди
поздрав белих груди,
као изгнан триумвир.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|