[Зора зори, д’н се бели]
Зора зори, д’н се бели,
Турци куле испунише.
Проговара Селим-ага:
„Море татко, Станин’ татко,
та куде је ваша Стана?“ 5
„Наша Стана и јумрела.“
Заробише Станин’ татка,
заробише, откараше.
Па питаше Станин’ мајку:
„Та куде је ваша Стана?" 10
„Наша Стана и јумрела.“
Заробише Станин’ мајку,
заробише, откараше.
Снашка каза да је жива:
„Наша Стана вруће собе, 15
вруће собе, под катанци.“
Заробише т’нку Стану,
заробише, откараше.
