Зора, Маро...
Зора, Маро, изведи ми коња!
Ја чу идем на Пирин планину,
тув се бију орли и гаврани;
од орлови бела пена лети,
од гаврани црна крвца тече, 5
па се стече река Равијојла,
крај вој бије у т’вне т’внице.
У т’вницу никој нигде нема,
само има Ђура т’вничарин,
и при Ђуру пиле соколово, 10
сл’зе рони па га с воду поји,
прсти крши па га лебом рани.
Проговара пиле соколово:
Да л’ ме раниш да ме препродаваш,
ил ме раниш за лек да ме пратиш?" 15
— Ја те раним, пиле соколово,
да те пратим до моји дворови.
Проговара пиле соколово:
„Твоји двори у пелин урасли,
и у пламик дрво огорело, 20
а у дрво до три кукавице:
једна кука, веч не може више,
друга кука, вече осипнула,
трећа кука јутром па вечером."
— Штото кука па не може више, 25
оној ти је моја мила мајћа;
штото кука па се осипнула,
оној ти је моја мила сестра,
штото кука јутром и вечером,
оној ти је моја верна љуба. 30
