Зора, Маро, изведи ми коња,
Изведи ми коња пред тамницу,
У тамницу нигде ништа нема,
Само једно суво дрво стоји,
И на њега до три кукавице. 5
Једна кука јутром и вечером,
Друга кука само кад се сети,
Трећа кука, ал’ више не може.
Тај што кука јутром и вечером,
То је моја Милица сестрица; 10
Тај што кука само кад се сети,
То је моја прва љубавница;
Тај што кука, ал’ више не може,
То је моја остарела мајка.
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 273.
