Зове мајка пашу Соколију,
С врх' Златара виш’ Соколовића:
„Мој Мехмеде, над царством везире,
Водиш војску Шаму и Багдату,
Тврдом Бечу и Будиму равну, 5
Никад своју Босну да походиш,
А ја стара хоћу умријети,
Мој Мехмеде, мој поносни сине,
Доведи ми с мора неимаре,
Гради мени по Босни хаире, 10
Обуздај ми побјешњелу Дрину,
Ћупријом јој састави обале,
Изради ми караван сараје,
Нек’ се знаде кога сам родила.
