Знам и ја као бог, да смијем казати

Додај везе
Извор: Викизворник

Један сељак имао неколико јаради, па слао за њима синчића од дешетак година. Синчић се једном у паси баци каменом те једно јаре уврх главе и намртво убије. Кад посље домаћин виђе јаре, рећи ће: - Бог зна шта му је било! А дијете ће у себи: - Знам и ја као бог, да смијем казати.

Погледај и[уреди]

Српска народна проза

Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Знам_и_ја_као_бог,_да_смијем_казати&oldid=23525”