Змај прелеће с мора на Дунавo
и пренесе под крилом дјевојку,
а под другим рухо дјевојачко.
Кад је змају жеђа додијала,
спусти злато на зелену траву, 5
посла злато на гору на воду.
Ал’ за гором три добра јунака.
Један вели: — чије ј’ ово злато?
Други вели: — Да је ухватимо!
Трећи вели: — Да је обљубимо! 10
Злато им се и од себе каже:
— Ја сам ћерка тимар-тефтеdара,
а унука са Босне везира,
вјерна љуба Ибре бајрактара.
Говорило три dобра јунака: 15
— Хајде, браћо, да је оставимо
рад тимара тимар-тефтедара,
а од страха са Босне везира,
рад јаранства Ибре бајрактара!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 609.
