Жали, дико, жалићеш довека
Добро наше, оно што бијаше,
Добро наше, ал’ замало бјаше,
За два дана и трећи до подне!
Не могоше злотвори да гледе, 5
Већ латише те нас омразише,
Омразише, с диком раставише.
У гроб лећи, и опет ћу рећи
Да имамо три шора злотвора,
Који мене раставише с диком! 10
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 305.
